Развој модела лидерства у функцији управљања људским ресурсима у систему менаџмента образовања

Abstract

Развој људских ресурса постаје све значајнији за успешно пословање организације. Човек има ново место и улогу у свим друштвеним процесима као и у њиховом управљању. Менаџмент људских ресурса не представља више помоћну службу или функцију у предузећу, него интегралну менаџмент функцију која има прворазредни стратегисјки значај и захтева визију. Процеси у оквиру менаџмента људских ресурса нису сами себи циљ, него пут за остваривање циља који трасира лидер – визионар, чији начин размишљања и ментални склоп постаје пресудан за успешно каналисање процеса. Без тога регрутовање постаје рутинска активност, развој се дешава као случајно откривање чудеса, просечни менаџери се толеришу, у кључним тачкама јавља се истрошеност, а учинак трпи. Нова улога менаџмента људских ресурса у основи је развојна, динамичка и стратешка. Она подразумева стално учење и развој, како појединаца, тако и организације као социјалне целине, затим прилагођавање променама и стратешко промишљање и усклађивање активности и захтева из перспективе будућих потреба. Лидерство није ограничено само на менаџмент, широко је прихваћено да најуспешније организације имају јаке и ефикасне лидере. Модел лидерства је приступ који лидери усвајају и одражавају кроз њихове улоге, а не начин на који користе власт. Kоличина задржаног ауторитета и направљене одлуке играју кључну улогу у одређивању модела лидерства. Модел лидерства подстиче и промовише укључивање запослених у планирање, решавање проблема и доношење одлука.

Razvoj ljudskih resursa postaje sve značajniji za uspešno poslovanje organizacije. Čovek ima novo mesto i ulogu u svim društvenim procesima kao i u njihovom upravljanju. Menadžment ljudskih resursa ne predstavlja više pomoćnu službu ili funkciju u preduzeću, nego integralnu menadžment funkciju koja ima prvorazredni strategisjki značaj i zahteva viziju. Procesi u okviru menadžmenta ljudskih resursa nisu sami sebi cilj, nego put za ostvarivanje cilja koji trasira lider – vizionar, čiji način razmišljanja i mentalni sklop postaje presudan za uspešno kanalisanje procesa. Bez toga regrutovanje postaje rutinska aktivnost, razvoj se dešava kao slučajno otkrivanje čudesa, prosečni menadžeri se tolerišu, u ključnim tačkama javlja se istrošenost, a učinak trpi. Nova uloga menadžmenta ljudskih resursa u osnovi je razvojna, dinamička i strateška. Ona podrazumeva stalno učenje i razvoj, kako pojedinaca, tako i organizacije kao socijalne celine, zatim prilagođavanje promenama i strateško promišljanje i usklađivanje aktivnosti i zahteva iz perspektive budućih potreba. Liderstvo nije ograničeno samo na menadžment, široko je prihvaćeno da najuspešnije organizacije imaju jake i efikasne lidere. Model liderstva je pristup koji lideri usvajaju i odražavaju kroz njihove uloge, a ne način na koji koriste vlast. Količina zadržanog autoriteta i napravljene odluke igraju ključnu ulogu u određivanju modela liderstva. Model liderstva podstiče i promoviše uključivanje zaposlenih u planiranje, rešavanje problema i donošenje odluka.