Metod primene propofola i neželjeni efekti duboke sedacije tokom dijagnostičke kolonoskopije

Abstract

Anestetik propofol je u sve češćoj primeni tokom dijagnostičke kolonoskopije u ambulantnim uslovima zbog farmakoloških karakteristika: brz početak dejstva, kratko poluvreme eliminacije, umereno antiemetičko dejstvo i izazivanje osećaja euforije. Davanje propofola je dozno zavisno uz postojanje rizika od kardiorespiratornih komplikacija. Uobičajena tehnika primene propofola za kolonoskopske preglede je manuelna intravenska titracija (MT). Takođe, kombinovanjem sa malim dozama benzodiazepina i/ili opioida propofol se balansira (Balanced propofol sedation–BPS), čime se ukupna doza leka smanjuje. Jedna od najpreciznijih tehnika primene propofola je ciljano kontrolisana infuzija (Target-controlled infusion–TCI). Princip rada je da anesteziolog postavlja i menja „ciljanu“ koncentraciju propofola na komandnoj tabli vezano za zadati nivo sedacije pacijenta. Cilj ove studije je analiza neželjenih efekata dve tehnike primene balansiranog propofola tokom dijagnostičke kolonoskopije u dubokoj sedaciji: intravenske manuelne titracije (MT) u odnosu na tehniku ciljano kontrolisane infuzije (TCI). Ovaj rad je prospektivna kohortna studija sa 90 pacijenata duboko sediranih propofolom uz prethodnu intravensku primenu malih doza midazolama i fentanila. Propofol je davan MT (45 pacijenata) ili TCI (45 pacijenata). Poređeni su hemodinamski i respiratorni parametri, pojava neželjenih efekata kao i potrošnja lekova i vremena oporavka i otpusta pacijenata. Studija je pokazala da je za dijagnostičku kolonoskopiju u ambulantnim uslovima, primena balansiranog propofola do dubokog nivoa sedacije, metodom MT ili TCI jednako efikasna. Značaj studije se ogleda u proceni efikasnosti tehnike primene balansiranog propofola tokom dijagnostičke kolonoskopije u dubokoj sedaciji i postavljanje osnova za izradu vodiča dobre prakse u ovoj oblasti.