Политичка мисао немачког романтизма

Abstract

У овој дисертацији разматра се политичка мисао немачког романтизма у периоду од 1797. до 1830. године. Међу најважније представнике романтике убрајају се Фридрих фон Харденберг (Новалис), Фридрих и Аугуст Вилхелм Шлегел, Адам Милер, Јозеф фон Ајхендорф и Франц фон Бадер. Кандидат полази од претпоставке да је романтика, као што је изградила сопствену филозофију природе, своје учење о човеку, религији и повести на том основу изградила и сопствену политичку мисао. Циљ дисертације је да покаже да је романтика изградила сопствено политичко учење. У ту сврху разматра се романтичарски однос према Француској револуцији, њихово схватање органске државе, идеја о корпоративној, сталешкој монархији, њихово учење о нацији, те на крају економска мисао романтике. Такође, кандитат настоји да покаже да се на свим овим тачкама може пратити континуитет између ране и касне романтике. Разлике у оквиту ових фаза се не смеју пренаглашавати, односно реч је само о померања нагласка. У том смислу, кандидат настоји да покаже да се на политичку мисао немачке романтике може гледати као на целину. Такође, кандидат покушава да докаже да је политичка мисао романтике у целини и од почетка до краја била усмерена против просветитељства, односно да је била антимодерна. Овај антимодернизам посебно долази до изражаја у њиховој политичкој рехабилитацији средњег века. У том смислу политичка мисао немачке романтике може се посматрати као посебна струја у оквиру европске конзервативне мисли.

This dissertation deals with the political thought of the German Romanticism in the period from 1797. to 1830. Among others, to the most important representatives of Romanticism belong Friedrich von Hardenberg (Novalis), Friedrich and August Wilhelm Schlegel, Adam Müller, Josef von Eichendorff and Franz von Baader. The author presupposes that German Romantics had created their own political thought, based on their philosophy of nature, anthropology, as well as philosophy of religion and history. The aim of this dissertation is to show that Romantics did manage to create distinct and comprehensive political thought. In order to do so, the author deals with their relationship to the French Revolution, their organic concept of the state, understanding of the corporate, estate monarchy, concept of the nation, and at the end their economic thought. Also, the author is trying to show that on all these subjects there is a continuity between early and late phase of the romantic movement. Differences between these phases should not to be overestimated, actually there is only an accent shifting. So, the author is trying to show that the political thought of the German Romantics should be seen as a whole. Also, the author strives to prove that the romantic thought, as a whole, was in opposition to the Enlightenment from the very beginning, and that it was anti-modern. This anti-modernism comes to the fore in their political rehabilitation of the Middle Age. In that sense, the political thought of the German Romanticism should be seen as a distinct current within the European Conservatism.