Регионално-географске основе одрживог развоја Шљивовичке планине и њене подгорине у Источној Србији

Abstract

Планинским подручјима као областима са природним ограничењима за развој у Србији се не посвећује довољно пажње. Са социо-економског аспекта то су најсиромашнији крајеви у држави. Проблеми са којима се ови простори суочавају су: депопулација, привредна заосталост, сиромаштво и други процеси изазвани глобалним променама. Концепт одрживог развоја планина представља регионално специфичан процес који се не бави само планинама, већ и становништвом подножја и суседних области. Дисертација представља покушај давања географског доприноса овој комплексној проблематици на примеру једног, по просторном обухвату, малог планинског подручја. Шљивовичка планина са подгорином до сада није изучавана као посебна просторна целина. Истраживања су подразумевала парцијалну и комплексну валоризацију природних и друштвено-географских елемената простора у оквиру претходно утврђених граница. Циљ истраживања је био утврђивање регионално-географске основе одрживог развоја проучаваног простора. Основни проблем истраживања је социо-економска стагнација и питање могућности деловања свих присутних природних и антропогених елемената простора на ублажавање негативних трендова у развоју. Током израде дисертације спроведена су и два анкетна истраживања. Прво истраживање се бавило узроцима ниског фертилитета и спроведено је на узорку од 160 жена. Друго анкетно истраживање се бавило питањем привредне активације простора, а спроведено је на узорку од 437 становника. Статистичка обрада прикупљених података обрађена је помоћу програма СПСС 17 (Statistical Package for Social Science). Резултати анкетног истраживања су показали какви су ставови становништва о могућностима подизања нивоа наталитета, као и активације одређених делатности,за које се на основу истраживања у дисертацији утврдило да постоје потенцијали. Мишљење становништва о проблемима са којима се њихов крај суочава је веома важно, јер развој не сме бити у конфликту са локалном културом, као и обичајима који се традиционално негују. Осим тога, одрживим системом коришћења ресурса морају управљати људи који од њега живе. Резултати истраживања у дисертацији могу представљати основу за планирање одрживог развоја локалних заједница којима овај простор административно припада. Такође, сазнања до којих се дошло кроз овај рад употпунила су досадашња географска знања о простору Шљивовичке планине и њене подгорине.

Planinskim područjima kao oblastima sa prirodnim ograničenjima za razvoj u Srbiji se ne posvećuje dovoljno pažnje. Sa socio-ekonomskog aspekta to su najsiromašniji krajevi u državi. Problemi sa kojima se ovi prostori suočavaju su: depopulacija, privredna zaostalost, siromaštvo i drugi procesi izazvani globalnim promenama. Koncept održivog razvoja planina predstavlja regionalno specifičan proces koji se ne bavi samo planinama, već i stanovništvom podnožja i susednih oblasti. Disertacija predstavlja pokušaj davanja geografskog doprinosa ovoj kompleksnoj problematici na primeru jednog, po prostornom obuhvatu, malog planinskog područja. Šljivovička planina sa podgorinom do sada nije izučavana kao posebna prostorna celina. Istraživanja su podrazumevala parcijalnu i kompleksnu valorizaciju prirodnih i društveno-geografskih elemenata prostora u okviru prethodno utvrđenih granica. Cilj istraživanja je bio utvrđivanje regionalno-geografske osnove održivog razvoja proučavanog prostora. Osnovni problem istraživanja je socio-ekonomska stagnacija i pitanje mogućnosti delovanja svih prisutnih prirodnih i antropogenih elemenata prostora na ublažavanje negativnih trendova u razvoju. Tokom izrade disertacije sprovedena su i dva anketna istraživanja. Prvo istraživanje se bavilo uzrocima niskog fertiliteta i sprovedeno je na uzorku od 160 žena. Drugo anketno istraživanje se bavilo pitanjem privredne aktivacije prostora, a sprovedeno je na uzorku od 437 stanovnika. Statistička obrada prikupljenih podataka obrađena je pomoću programa SPSS 17 (Statistical Package for Social Science). Rezultati anketnog istraživanja su pokazali kakvi su stavovi stanovništva o mogućnostima podizanja nivoa nataliteta, kao i aktivacije određenih delatnosti,za koje se na osnovu istraživanja u disertaciji utvrdilo da postoje potencijali. Mišljenje stanovništva o problemima sa kojima se njihov kraj suočava je veoma važno, jer razvoj ne sme biti u konfliktu sa lokalnom kulturom, kao i običajima koji se tradicionalno neguju. Osim toga, održivim sistemom korišćenja resursa moraju upravljati ljudi koji od njega žive. Rezultati istraživanja u disertaciji mogu predstavljati osnovu za planiranje održivog razvoja lokalnih zajednica kojima ovaj prostor administrativno pripada. Takođe, saznanja do kojih se došlo kroz ovaj rad upotpunila su dosadašnja geografska znanja o prostoru Šljivovičke planine i njene podgorine.

Mountain areas as areas with natural constraints to development in Serbia are not paid enough attention. From a socio-economic point of view these are the poorest regions in the country. The problems that these areas face are: depopulation, economic backwardness, poverty and other processes caused by global changes. The concept of sustainable development is a regional mountain-specific process that deals not only with mountains, but also the population of the foothills and adjacent areas. The dissertation is an attempt of giving geographical contribution to this complex problem in the case of one, according to spatial coverage, a small mountain area. The mountain Šljivovička planina with its footfall has not been studied as aseparate spatial unit. Studies have implied a partial and complex appreciation of natural and socio-geographical space elements within the preestablished limits. The aim of the research was to establish the regional geography basis for sustainable development of this area. The main problem is the socio-economic stagnation and the possibility of operation of all the present natural and anthropogenic elements of space at alleviating the negative trends in development. During the drafting of the thesis two surveys were carried out. The first study examines the causes of low fertility and was conducted on a sample of 160 women.Other survey dealt with the issue of economic activation space, and was conducted on a sample of 437 residents. Statistical analysis of the collected data is processed using SPSS 17 Statistical Package for Social Science). The results of the survey showed what the attitude of the population about the possibilities of raising the birth rate are, as well as the activation of certain activities that are based on research in the thesis found that the potentials exist. Opinion of the population about the problems that their habitat is facing is very important, because development cannot be in conflict with the local culture and customs that are traditionally fostered. In addition, the system sustainable use of resources must be governed by people who live out of it. The research results in the dissertation can be the basis for planning the sustainable development of local communities which administratively belong to this area. Also, findings that have been reached through this dissertation complemented the current geographical knowledge of the area of the mountain Šljivovička planina and its footfall.