Идентификација доминантних учесника у партиципативном моделу одлучивања у водопривреди

Abstract

Сложеност процеса доношења одлука у водопривреди лежи у чињеници да су проблеми који се решавају често слабо структурирани, због чега је неопходно њихово учвршћивање хеуристичким техникама до нивоа када се проблем може решити применом математичких модела вишекритеријумске оптимизације и анализе. Групно доношење одлука у водопривреди није новост у свету, али коначнаг одређења методологије у овој области још увек нема. Постојање конфликата између различитих страна, заинтересованих за проблематику водопривреде, између врста коришћења вода, као и самих корисника вода указује на сложеност проблемтике. Сложеност увећава постојање великог броја алтернатива, које треба вредновати према великом броју критеријума. Методологија избора учесника у доношењу одлука у водопривреди и одређивања њихових међусобних значаја, који је предложена у дисертацији, заснована је на коришћењу техника стратегијског менаџмента, прогностичких метода, гласачких метода, метода вишекритеријумске анализе и оптимизације и ГИС технологијама. Досадашњи систем управљања водним ресурсима у Србији има слабости јер није у довољној мери заснован на корисничким захтевима, а свака промена захтева обично доводи до дуготрајне процедуре за измену статуса корисника, или измену квалитативних и квантитативних захтева у односу на водне ресурсе. Развијени партиципативни модел, који подрзумева дефинисање конзистентног поступка за избор учесника у процесу управљања сливом, као и одређивање њихових међусобних односа и значаја, у садашњим условима и условима пуне изграђености Регионалног хидросистема демонстриран је на примеру слива реке Криваје. Слив Криваје одабран је због вишеструке сложености водопривредне проблематике, јер је вишенаменски, вишекориснички, са поделама надлежности, како локалних самоуправа, тако и водопривредне делатности. Такође, Криваја је прекогранични водоток, што проблематику усложњава и у међудржавном, ресурсном, економском и политичком смислу. Методологија приказана у дисертацији примењива је и на друге сливове, 'оптерећене' вишенаманским, вишекорисничким конфликтима, као и конфликтима надлежности. Основна карактеристика модела је конзистентна структуираност, модул консензусног одлучивања у конфликтним и хазардним условима и употреба савремених математичко-компјутерских метода и модела и информационих технологија који, поред осталог, синергијски указују на доминантне учеснике у процесу одлучивања.

Složenost procesa donošenja odluka u vodoprivredi leži u činjenici da su problemi koji se rešavaju često slabo strukturirani, zbog čega je neophodno njihovo učvršćivanje heurističkim tehnikama do nivoa kada se problem može rešiti primenom matematičkih modela višekriterijumske optimizacije i analize. Grupno donošenje odluka u vodoprivredi nije novost u svetu, ali konačnag određenja metodologije u ovoj oblasti još uvek nema. Postojanje konflikata između različitih strana, zainteresovanih za problematiku vodoprivrede, između vrsta korišćenja voda, kao i samih korisnika voda ukazuje na složenost problemtike. Složenost uvećava postojanje velikog broja alternativa, koje treba vrednovati prema velikom broju kriterijuma. Metodologija izbora učesnika u donošenju odluka u vodoprivredi i određivanja njihovih međusobnih značaja, koji je predložena u disertaciji, zasnovana je na korišćenju tehnika strategijskog menadžmenta, prognostičkih metoda, glasačkih metoda, metoda višekriterijumske analize i optimizacije i GIS tehnologijama. Dosadašnji sistem upravljanja vodnim resursima u Srbiji ima slabosti jer nije u dovoljnoj meri zasnovan na korisničkim zahtevima, a svaka promena zahteva obično dovodi do dugotrajne procedure za izmenu statusa korisnika, ili izmenu kvalitativnih i kvantitativnih zahteva u odnosu na vodne resurse. Razvijeni participativni model, koji podrzumeva definisanje konzistentnog postupka za izbor učesnika u procesu upravljanja slivom, kao i određivanje njihovih međusobnih odnosa i značaja, u sadašnjim uslovima i uslovima pune izgrađenosti Regionalnog hidrosistema demonstriran je na primeru sliva reke Krivaje. Sliv Krivaje odabran je zbog višestruke složenosti vodoprivredne problematike, jer je višenamenski, višekorisnički, sa podelama nadležnosti, kako lokalnih samouprava, tako i vodoprivredne delatnosti. Takođe, Krivaja je prekogranični vodotok, što problematiku usložnjava i u međudržavnom, resursnom, ekonomskom i političkom smislu. Metodologija prikazana u disertaciji primenjiva je i na druge slivove, 'opterećene' višenamanskim, višekorisničkim konfliktima, kao i konfliktima nadležnosti. Osnovna karakteristika modela je konzistentna struktuiranost, modul konsenzusnog odlučivanja u konfliktnim i hazardnim uslovima i upotreba savremenih matematičko-kompjuterskih metoda i modela i informacionih tehnologija koji, pored ostalog, sinergijski ukazuju na dominantne učesnike u procesu odlučivanja.

The complexity of the decision-making process in water management lies in the fact that problems, to be solved, are often poorly structured, making it necessary to strenghten them by heuristic techniques to the level where problem can be solved by using mathematical models of multi-criteria optimization and analysis. Group decision-making in water management is not unknown, but the final determination of methodology in this area is still missing. The existence of conflicts between the various parties interested in the issue of water management, between a type of water use and water users themselves, indicates the complexity of the problems. The complexity increases the presence of a large number of alternatives that must be evaluated against a number of criteria. The methodology of selection of participants in decision-making in water management and determining their mutual importance; importance of each one among the others; importance of each of them among the group; importance of each of participants, which is presented in the dissertation, is based on the use of techniques of strategic management, forecasting methods, the voting methods, multi-criteria analysis and optimization, and GIS technologies. The current system of water resources management in Serbia has a weakness because it is not sufficiently based on user requirements, and any requirement’s change usually leads to time-consuming procedures for changing the status of users, or alteration of qualitative and quantitative requirements in relation to water resources. Developed participatory model, which implies defining a consistent procedure for the selection of participants in the river basin management, as well as determining their relationships and importance in current terms and conditions of the full construction of the Regional hydro system, has been demonstrated on the example of the basin of the Krivaja river. Confluence Krivaja has been chosen because of multiple complexities of water management issues, its multipurpose, multi-user, the division of responsibilities among local self-governments, as well as water management work. Also, Krivaja is cross-border watercourse, which complicates the issue in the interstate, resource, economic and political sense. The methodology presented in the dissertation is also applicable to other basins 'loaded' by multipurpose and multi-user conflicts, as well as conflicts of jurisdiction. The basic characteristic of the model is consistent structure, the module of consensual decision-making in conflict and hazardous conditions, and the use of modern mathematical-computerized methods and models, as well as information technologies which, among other things, the synergistic indicate the dominant participants in the decision-making process.