Записи архитектонског дизајн процеса: Дисциплинарне границе и трансфери

Abstract

Starting from the hypothesis of the inherent interdisciplinarity of architecture, simultaneously supported by Groat’s and Wang’s methodological research (Groat and Wang, 2002:vii,xi), and Carpo’s observations on correlations between architectural theory, interdisciplinarity and methodological eclecticism (Carpo, 2005:426), it has been claimed that data-management and research in/for/by design transgress established boundaries of disciplinarity and existing scientific categorizations and clustering. Transfers of knowledge among diverse scientific fields have been taken for the necessary condition of innovation and progress. Ongoing permanent reconfiguration of the subject of architectural research is extremely shaped by disciplines external to architecture, or those entering architectural historical and theoretical discourses. It can be claimed that design thinking or design intelligence functions on the meta-disciplinary level. It occupies that privileged, panoptic position beyond the established and active disciplinary systems. Dislocated from actuality and previous historical conditions, meta-level provides an environment for critical observation, transformation and reconfiguration of well-established beliefs and concepts - it provides us with a conceptual understanding of the parameters, relations, and structures we perform and support through our everyday practices, of their aims and values. As an open rhizomatic multidimensional scape, meta-information system collects and reviews all data within the research horizon. The main claim is going against their mere representation, a fixed reflection of some current development or a frozen state of affairs, towards the notion of the interactive space (a dynamic system) enabling transfers and transformations of included constructs and networking patterns. Design intelligence refers to complex cognitive and information structure (system of thinking and coding), or specific logic controlling and coordinating data, that lies behind each design research process. These specific mindsets and mechanisms of data networking define the context in which we operate while resolving different spatial and other problems within the specific architectural design tasks. It is an information and knowledge base that shapes design attitudes and positions, preceding conceptual decisions and concrete design actions. In order to make them visible, we usually use different techniques of relational graphic representation such as diagrams. Diagrams are adopted as the most abstract and the most suitable category as they can grasp multiple dimensionalities of thinking processes. Based on diagrammatic reasoning, or thinking method, the research results and theoretical “weaving” are presented as data-maps and spaces aiming to facilitate comprehension of data-connectivity vectors and patterns (connectivity patterns, H. Müller: 2014) of the extended mind (Clark and vi Chalmers: 1998), bridging internal cognitive and biological processes with the general socialcultural context and conditions. This space-information form (data-architecture, data-scape), as a parallel conceptual system, complements other spatial aspects extending perceptible and experiential reality by additional data resulting with different forms of its augmentation. The research projects “Scripts and Codes of Architectural Design Prosses“ and “Design-Data Intelligence: Microhistories and Diagrammatic Reasoning“ conducted as a theoretical and experimental support of the thesis, merge contemporary postdisciplinary architectural approaches and methodologies with architectural history and theory. They apply advanced metalevel data analysis and evaluation to provide and represent historical data-arrangements and mobilities conducting diagrammatically thinking processes and logical inferences. This approach defines positions (specific places of historical facts or fictions) and their paths/lines of movement and connectivity implying their impact and functional application in the present moment or anticipating future configurations as coupled systems...

У основи сваког пројектантског акта налазе се мотиви и вредности идејних, идеолошких,естетских, етичких, друштвених, културалних и просторних (архитектонских) ставова -механизми и процеси конкструкције одређеног „света“. Космопоиетички код и системдизајн процеса дефинишу (и)регуларности и оквире концептуалних, репрезентацијских,структуралних, перформативних, оперативниих, сензорних, гео-политичких и био-политичких аспеката архитектонског пројектантског приступа. Њихови критеријуми ћебити од пресудног значаја за дефиницију теоријског правца и научне линије коју ћепримењене архитектонске методологије и стратегије заступати и манифестовати.Основни теоријски, методолошки и стратешки оквир и оријентацију истраживања,дефинишу постдисциплинарне и интердисциплинарне теоријске позиције и трансфери.Оне подразумевају проблематизацију и реконфигурације постојећих научних идисциплинарних система, односно њихову хибридизацију и трансформације под утицајемдисциплинарних трансфера знања, које се у склопу овог истраживања изводе кроз формуи методологију динамичког дијаграматског мета-поља информација. Отворена структураове фигуре омогућава стратификацију и паралелну анализу различитих регистара „научногархива“ чијим дијаграмирањем и варијацијама ће бити успостављени новимикроисторијски системи савремених постдисциплинарних истраживачких поља ипредмета интересовања. Микроисторије, дијаграматске динамичке операције ивишеструки паралелни историјски токови, постављени су насупрот и у интеракцију саисторијским архивом, стратумом и хомогенизацијама (Фуко, Делез, Де Ланда) каомеханизми критичког и креативног рада са успостављеним дискурзивним пољима,формацијама и категоријама. У овом контексту, претпоставка је да постоји инхерентна везаизмеђу дијаграматичке постдисциплинарне линије (резултујућег правца мета-реконфигурације „дисциплинованих“ информација), доминантних дисциплина укључениху процес реструктурирања и размене чије границе се доводе у кризу заједно саархитектонским, механизaма и стратегија процесуирања информација у циљу решењаодређеног архитектонског проблема (нелинеарног динамичког вишеструког иинтегративног дизајн мишљења или design intelligence система) и записа овог механизма.Са фокусом на процес имагинације, концептуализације и конструкције одређеног „света“(intelligence систем артикулације, контроле и дијаграмирања дизајн процеса и мета-информацијског контекста), дизајн процедуре којe прате одређену линиију пост- и интер-дисциплинарног трансфера могу се специфицирати одређеним типом записа,транскрипата, односно дијаграма. Записи представљају документе, информације,iiтрагове и потврде (архитектонских) когнитивних операција, односно њихове системе иинструменте репрезентације, заснивајући се на карактеристичним конективниммрежама у различитим регистрима комуникације архитектонских идеја. Сваки од типовазаписа-репрезентација потврђује и указује на одређени регистар интердисциплинарности,или њихове хибридне облике, као критеријуме свог семантичког,функционалног/оперативног и естетског одређења, односно категоризације унутардисциплине архитектуре. Запис представља и основни аналитички материјал и предметистраживања, док сам механизам означен специфичном линијом дизајн интелигентногкода1, структуру иза његове појавности или процеса настајања. Комуникациона форма ирегистар записа може разоткрити или прикривати податке и системе умрежавања, али ихнеоспорно садржи, услед чега је претпостављено да се њиховим истраживањемпроблематизује „невидљива структура“, или код архитектонског дизајн мишљења, унамери да се објасни концептуални ток који производи теоријске парадигме ипројектантске стратегије. Кôд представља законитост записа; (логички) ред и структурумишљења; организацију креативног, аналитичког, практичног решавања просторнихпроблема – специфични design intelligence систем.Резултујући нелинеарним вишеструким токовима историјских линија архитектонскогразвоја, дијахронијским и крос-територијалним, у својој негацији једноставне темпоралнесукцесије и историјских хомогенизација (редукционизама и генералазација), нови илисавремени облици теоријских праваца у архитектури идентификовани су кроз дату тријаду- процесе мишљења (design intelligence системе и кодове), њихове документарне отиске(записе-инскрипције) и друштвено-конструисане парадигме на линијама дисциплинарнихтрансфера и реконфигурација њихових граница ауторитета и компетенција...