Književno-kulturološki koncept lika žene upostkolonijalnoj književnosti

Abstract

Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti prilično je složena: svojim delima one dovode u pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i feministička teorija bave se sličnim pitanjima, pre svega razobličavanjem mehanizama kojima se žena i kolonizovani konstruišu kao inferiorni Drugi. Obe teorije bave se pitanjem reprezentacije kao ključnog fenomena u formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove studije je da ukaže na način na koji su književnice poreklom iz bivših kolonija doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka, kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od posebnog značaja je i razmatranje iskustva dvostruke kolonizacije žena koje u postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris, Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj, Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o ženskom identitetu i progovaraju o ropskom karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu, ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim aspektima društveno-političke realnosti postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti omogućavaju široku analizu društvenopolitičkog miljea postkolonijalnih društava i uloge koju ta društva namenjuju ženi.

Uloga žena u postkolonijalnoj književnosti prilično je složena: svojim delima one dovode u pitanje kako imperijalni tako i patrijarhalni sistem vrednosti i viziju sveta. Kako je iskustvo žena u patrijarhatu umnogome nalik iskustvu kolonizovanog subjekta, i postkolonijalna i feministička teorija bave se sličnim pitanjima, pre svega razobličavanjem mehanizama kojima se žena i kolonizovani konstruišu kao inferiorni Drugi. Obe teorije bave se pitanjem reprezentacije kao ključnog fenomena u formiranju identiteta, kao i idejom vraćanja glasa marginalizovanima i ućutkanima. Cilj ove studije je da ukaže na način na koji su književnice poreklom iz bivših kolonija doživele lik žene u književnosti XIX i XX veka, kao i na ulogu književnosti, posebno evropskih klasika, u formiranju ženskog subjektiviteta. Od posebnog značaja je i razmatranje iskustva dvostruke kolonizacije žena koje u postkolonijalnom svetu postaju žrtve kako kolonijalne, tako i rodne represije. Džin Ris, Doris Lesing, Džamejka Kinkejd, Arundati Roj, Ivon Vera i Đampa Lahiri razbijaju mitove o ženskom identitetu i progovaraju o ropskom karakteru nametnutih stereotipa o majčinstvu, ženskom telu i seksualnosti, o polu, rasnoj i klasnoj pripadnosti, kao i o značajnim aspektima društveno-političke realnosti postkolonijalnog sveta. Razlike u njihovoj nacionalnoj, klasnoj i rasnoj pripadnosti omogućavaju široku analizu društvenopolitičkog milјea postkolonijalnih društava i uloge koju ta društva namenjuju ženi.