Утврђења и фортификације на тлу Баната од 10. до 16. века

Abstract

Предмет истраживања ове докторске тезе представља врло значајну област историографије и медијавистике. Наиме, утврђења и фортификације су незаобилазни, базични елемент сваке средњовековне политичке, социјалне, војне и економске структуре те детерминанта њеног постојања и организације. Предмет истраживања је стога усмерен на историографски приказ развоја средњовековних утврђења/градова (castrum regalis, castri) и других фортификација (кастелума, утврђених трговишта те других утврђених објеката типа племићких курија, верских средишта итд) на заокруженом географском простору Баната, између река Тисе, Дунава и Мориша те планинског венца Карпата. Предмет истраживања је тим релевантнији у савременом компаративистичком историографском приступу, јер се приказана област данас простире на три земље, Србију, Румунију и Мађарску. У свом дијахроном приступу тема прати постојање утврђења и фортификација од 10. до средине 16. века, односно у политичким оквирима, настанка Краљевине Угарске у словенском јужнопанонском миљеу и свих ранијих наслеђа, до епохе османлијског продора у Европу и хришћанско- турских сукоба. Предмет истраживања су утврђења и фортификације у писаним – дипломатичким и наративним изворима, као и у анализи резултата истраживања арехологије као помоћне историографске науке. њихово историјско-географско Даље, њихово историјско-географско позиционирање (убикација) , топонимија и хронологија настанка, класификација, односно одређивање статуса и конкретне функције у контексту војне и политичке историје, средњовековних путних комуникација, државне организације (жупанија), етничких и културолошких померања на реченом историјском простору.

Predmet istraživanja ove doktorske teze predstavlja vrlo značajnu oblast istoriografije i medijavistike. Naime, utvrđenja i fortifikacije su nezaobilazni, bazični element svake srednjovekovne političke, socijalne, vojne i ekonomske strukture te determinanta njenog postojanja i organizacije. Predmet istraživanja je stoga usmeren na istoriografski prikaz razvoja srednjovekovnih utvrđenja/gradova (castrum regalis, castri) i drugih fortifikacija (kasteluma, utvrđenih trgovišta te drugih utvrđenih objekata tipa plemićkih kurija, verskih središta itd) na zaokruženom geografskom prostoru Banata, između reka Tise, Dunava i Moriša te planinskog venca Karpata. Predmet istraživanja je tim relevantniji u savremenom komparativističkom istoriografskom pristupu, jer se prikazana oblast danas prostire na tri zemlje, Srbiju, Rumuniju i Mađarsku. U svom dijahronom pristupu tema prati postojanje utvrđenja i fortifikacija od 10. do sredine 16. veka, odnosno u političkim okvirima, nastanka Kraljevine Ugarske u slovenskom južnopanonskom miljeu i svih ranijih nasleđa, do epohe osmanlijskog prodora u Evropu i hrišćansko- turskih sukoba. Predmet istraživanja su utvrđenja i fortifikacije u pisanim – diplomatičkim i narativnim izvorima, kao i u analizi rezultata istraživanja arehologije kao pomoćne istoriografske nauke. njihovo istorijsko-geografsko Dalje, njihovo istorijsko-geografsko pozicioniranje (ubikacija) , toponimija i hronologija nastanka, klasifikacija, odnosno određivanje statusa i konkretne funkcije u kontekstu vojne i političke istorije, srednjovekovnih putnih komunikacija, državne organizacije (županija), etničkih i kulturoloških pomeranja na rečenom istorijskom prostoru.

The subject of research study of this PhD thesis covers a very important field in historiography and medieval studies. Namely, forts and fortifications are an unavoidable, basic element of each political, social, military and economic medieval structure, as well as a determinant of its existence and organization. The concern of the study is therefore aimed at historiographic presentation of development of medieval forts/towns (castrum regalis, castri) and other fortifications (castles, fortified market-towns as well as other fortified structures, such as country manor houses, religious centres etc.) on the whole geographic territory of Banat region between the Tisa, Danube and Maros rivers and the Carpathian mountain range. The subject of the research study is relevant even more so in the contemporary comparative historiographic approach because the presented territory stretches today in three countries: Serbia, Romania and Hungary. A diachronic approach to the subject enables tracking the existence of forts and fortifications from 10th to mid-16th century, that is, in the political contexts of emergence of the Kingdom of Hungary in the south Pannonian Slavic milieu and all preceding legacies, all the way to the time of Ottoman burst into Europe and Christian-Turkish conflicts. The subject of the study are forts and fortifications in written sources – diplomatic and narrative, as well as those in the analysis of exploration results of archeology as an auxiliary historical science. Furthermore, the study deals with their historical and geographic positioning (ubication), toponymy and chronology of construction, classification i.e. determination construction, classification i.e. determination of the status and actual function in the military and political history contexts, medieval road communications, organization of the state (district – ”županija”), ethnic and culturological moves on the previously mentioned historical territory.