Упоредна анализа колаборативног и самосталног писменог изражавања уосновношколској настави енглеског језика

Abstract

Циљ ове докторске дисертације је да се упоредно анализира колаборативно и самостално писмено изражавање у основношколској настави енглеског језика. Вештина писменог изражавања сматра се комплексном когнитивном језичком вештином, а истовремено игра веома битну улогу у глобалној заједници, тако да је неопходно да се више пажње посвети подучавању писања. Годинама се писање подучавало као производ, а не као процес. Наиме, наставници су наглашавали важност граматике и правописа, а недовољно пажње се посвећивало садржају написаног и организацији идеја. Да би се унапредило писмено изражавање ученика они морају више да се укључе у процес учења. Интеракција се истиче као кључни део учења и тако долази до све чешће колаборације на часовима. У активностима које се баве колаборативним писањем процес сарадње подједнако је битан као и процес писања. Сарадња међу вршњацима и потпомогнуто учење постали су саставни део наставе енглеског језика, али је циљ овог рада био да се провери њихова ефикасност у завршним разредима основне школе. Спроведено је истраживање у току 2014. године са ученицима осмих разреда основне школе. У току истраживања ученици су прво самостално писали саставе, а потом су радили писмене активности у групама. Кроз анализу грешака тих састава дошло се до закључка да ученици у групама, кроз колаборацију, праве мање грешака и пишу кохерентније саставе. У другом делу истраживања ученици су кроз анкете показали своје ставове према оваквим активностима. Претпоставља се да колаборативне активности повећавају мотивацију, ентузијазам и самопоуздање ученика. Како би се употпунило истраживање о ставовима ученика, поред анкетирања, у истраживачки процес била је укључена још и техника групног интервјуисања. На основу добијених резултата може се закључити да нешто више ученика воли колаборативне активности него што их не воли, али је велики број ученика несигуран о својим ставовима. Да би се унапредили ефекти колаборативног учења неопходно је подучити ученике како да ефикасније раде у групи. Наставници играју велику улогу у процесу учења код ученика и умногоме зависи од њих да ли ће ученици процес писања прихватити као забаван или напоран садржај часа. У последњем делу истраживања проверени су и ставови наставника према колаборативном и самосталном писању и може се тврдити да већина наставника има позитиван став према овим активностима.

Cilj ove doktorske disertacije je da se uporedno analizira kolaborativno i samostalno pismeno izražavanje u osnovnoškolskoj nastavi engleskog jezika. Veština pismenog izražavanja smatra se kompleksnom kognitivnom jezičkom veštinom, a istovremeno igra veoma bitnu ulogu u globalnoj zajednici, tako da je neophodno da se više pažnje posveti podučavanju pisanja. Godinama se pisanje podučavalo kao proizvod, a ne kao proces. Naime, nastavnici su naglašavali važnost gramatike i pravopisa, a nedovoljno pažnje se posvećivalo sadržaju napisanog i organizaciji ideja. Da bi se unapredilo pismeno izražavanje učenika oni moraju više da se uključe u proces učenja. Interakcija se ističe kao ključni deo učenja i tako dolazi do sve češće kolaboracije na časovima. U aktivnostima koje se bave kolaborativnim pisanjem proces saradnje podjednako je bitan kao i proces pisanja. Saradnja među vršnjacima i potpomognuto učenje postali su sastavni deo nastave engleskog jezika, ali je cilj ovog rada bio da se proveri njihova efikasnost u završnim razredima osnovne škole. Sprovedeno je istraživanje u toku 2014. godine sa učenicima osmih razreda osnovne škole. U toku istraživanja učenici su prvo samostalno pisali sastave, a potom su radili pismene aktivnosti u grupama. Kroz analizu grešaka tih sastava došlo se do zaključka da učenici u grupama, kroz kolaboraciju, prave manje grešaka i pišu koherentnije sastave. U drugom delu istraživanja učenici su kroz ankete pokazali svoje stavove prema ovakvim aktivnostima. Pretpostavlja se da kolaborativne aktivnosti povećavaju motivaciju, entuzijazam i samopouzdanje učenika. Kako bi se upotpunilo istraživanje o stavovima učenika, pored anketiranja, u istraživački proces bila je uključena još i tehnika grupnog intervjuisanja. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da nešto više učenika voli kolaborativne aktivnosti nego što ih ne voli, ali je veliki broj učenika nesiguran o svojim stavovima. Da bi se unapredili efekti kolaborativnog učenja neophodno je podučiti učenike kako da efikasnije rade u grupi. Nastavnici igraju veliku ulogu u procesu učenja kod učenika i umnogome zavisi od njih da li će učenici proces pisanja prihvatiti kao zabavan ili naporan sadržaj časa. U poslednjem delu istraživanja provereni su i stavovi nastavnika prema kolaborativnom i samostalnom pisanju i može se tvrditi da većina nastavnika ima pozitivan stav prema ovim aktivnostima.

The aim of this doctoral thesis is to perform a comparative analysis of collaborative and independent writing in primary-school EFL teaching. Writing skill is considered to be a complex cognitive language skill which has an important role in the global community. Therefore, it is essential to devote more time to teaching writing. Writing used to be taught for years as a product and not a process. Teachers emphasized the importance of grammar and spelling and not much attention was placed on the content of the written text or the organization of ideas inside it. In order to enhance written expression, students need to get involved in the learning process. Interaction is emphasized as the key part of learning and it increases collaboration during the lessons. The collaboration process is equally important as the writing process. Peer collaboration and scaffolding became the integral part of the English language classroom and the aim of this thesis was to check their effectiveness during the final years of primary schools. The research was conducted in 2014 with the students of the 8th grade. During this research students had to do individual writing and then they had writing activities in groups. Error analysis of the students’ essays proves that students in collaborative writing make fewer errors and write more coherent compositions In the second part of the research the students expressed their attitudes towards collaborative activities using questionnaires. It is assumed that collaborative activities increase motivation, enthusiasm and confidence among learners. In addition to this survey, group interviews were used as another research technique. According to the results it can be concluded that students prefer collaborative to individual writing, but also that a lot of students are uncertain about their attitudes. Furthermore, in order to enhance collaboration during the lessons it is necessary to teach students how to effectively work in groups. Teachers play an important role in the students’ learning process and it largely depends on them whether students consider writing to be an interesting or exhausting part of the EFL lesson. The last part of the research deals with teacher’s attitude to collaborative and individual writing and the results show that most teachers do have positive attitude towards collaboration.