A bácskai magyar sajtó és könyvkiadásirodalmi vetületei 1947–1952 között(Književnost u mađarskoj štampi iizdavačkoj delatnosti u Bačkoj uperiodu 1947–1952 godine)

Abstract

Korpus književnih tekstova, književna produkcija štampe u periodu od šest godina, njen prikaz u celini, iziskivao je jedan širi istorijski i kulturnoistorijski osvrt na prethodni period. S jedne strane, u velikim crtama su predočeni počeci manjinske mađarske štampe na ovim prostorima u međuratnom razdoblju ,a s druge strane prikazano je osnivanje listova i časopisa u novoj socijalisti-čkoj državi. Predmet proučavanja su činili sledeći listovi: subotički Híd, pokrenut maja 1934. kao društve-ni, književni i kritički časopis, koji je ponovo pokrenut 1. novembra 1945. Po ugledu na Slobodnu Vojvodinu, 24. decembra 1944. pokrenut je prvi mađarski dnevni list Szabad Vajdaság, koji se od 27. septembra 1945, objavljuje pod naslovom Magyar Szó. Omladinski list Ifjuság Szava pojavio se 7. marta 1945, a od 17. marta 1951. objavljivan je kao Ifjuság. Oktobra 1946. pokrenut je list za žene Vajdasági Dolgozó Nő koji posle šest brojeva menja naziv u Dolgozó Nő. Pored ovih izlazila su još dva nedeljnika: 5. aprila 1946. pokrenut je 7 Nap, a 13. novembra 1947. radnički list Dolgozók. Prva vojvođanska mađarska knjiga iz oblasti književnosti , antologija Téglák és barázdák (Cigle i brazde), pojavila se 1947. godine. Mada su knjige na mađarskom jeziku izlazile već od 1945, one su bile mahom društveno-političke brošure u službi aktualne politike i vladajuće ideologije. U vrlo važna izdanja posle 1945. spadaju narodni kalendari koji su štampani uvek krajem godine za narednu godinu, a donosili su obilje književnih priloga: pesme, novele, pripovetke i to u vreme kada jedva da je bilo objavljenih mađarskih književnih tekstova vojvođanskih pisaca. Ove periodične publikacije su objavljivane u vrlo velikom tiražu, (npr. Narodni kalendar za 1948. u 75000 primeraka), a često su imale i drugo izdanje, što znači da su dospeli do širokih slojeva čitalačke publike. U korpus tekstova uključeni su i svi književni tekstovi iz kalendara do 1952. godine. U vidu priloga, sastavni deo disertacije čine Bibliografija književnih priloga u periodici i Bibliografija posebnih izdanja. Pored toga, urađen je i Biografski leksikon pisaca koji se spominju u radu. Rezultali istraživanja i proučavanja ukazuju na to da je u periodu 1947-1952 najvažnija pokretačka snaga bila politika i propaganda, i da je od njih zavisila uređivačka koncepcija listova i časopisa. Naime, što je bilo više problema u politici i spoljnoj politici, sve je bilo manje književnih priloga u listovima. Politička propaganda je bila skoro najvažnija, jer je određivala tematiku književnog teksta, da li ona odgovara očekivanoj ili preporučenoj temi. Od stranih pisaca najviše su se objavljivani ruski, i skoro u svakom članku ili kritičkom osvrtu preporučivala se ruska literatura kao uzor koji treba slediti. Znakovi promene modu se primetiti tokom 1951-1952. godine.U poslednje dve godine proučavanog perioda mnogo je više književnih priloga u listovaima, teme su raznovrsnije i čini se da je književnost manje izložena dnevnoj politici, ali ona još uvek deluje iz pozadine kao i ranije, a mnogi pisci još uvek su zatočeni na Golom otoku.