Предшколски програм у Републици Српској као чинилац учења и развоја дјеце

Abstract

Рад је настао као резултат теоријског и ем- пиријског истраживања ефекта похађања предшколског програма у Републици Срп- ској на учење и развој дјеце предшколског узраста. У теоријском дијелу разматрају се питања о предшколском програму као основи инсти- туционалног предшколског васпитања и об- разовања, о појмовном разграничењу појмо- ва програм и курикулум, (о одређењу) тради- ционалног наспрам савременог предшкол- ског програма/курикулума, систему пред- школског васпитања и образовања у Репу- блици Српској, као и о односу програма и васпитне праксе. Такође, посматрана су и питања која се односе на рано учење, почев од тога шта је рано учење и како га дефини- сати, преко схватања о раном учењу кроз историју, карактеристика раног учења, одно- са раног учења и васпитања, те друштвене парадигме раног васпитања, као и питања која се односе на везу дјечје активности, игре и раног учења, па све до значаја и кори- сти од раног учења за појединца и друштво. У дијелу рада који се односи на емпиријски приступ проблему истраживања приказани су резултати истраживања и налази добијени испитивањем међузависности похађања про- грама предшколског васпитања и образова- ња и развоја предшколске дјеце посматраног кроз физички, социо-емоционални, интелек- туални развој и развој говора, комуникације и стваралаштва. Истраживање се темељи на хипотези да из- међу похађања предшколског програма и ра- ног учења постоји значајна и изражена међу- зависност. Другим ријечима, истраживањем смо хтјели утврдити да ли похађање пред- школског програма детерминише рано уче- ње код дјеце. Постављени циљеви и задаци истраживања реализовани су, како смо већ рекли, кроз те- оријско истраживање, али и кроз емпиријско неекспериментално истраживање, примје- ном инструмената који су конструисани за потребе овог рада. Први инструмент односи се на утврђивање испољености развојних аспеката дјеце, док се други инструмент од- носи на прикупљање података о односу по- родичних прилика и развојних аспеката дје- це. Први инструмент био је намијењен учи- тељима, а други родитељима. Узорак је обухватио 1.439 дјеце која су кре- нула у први разред (шест година), и то: дјецу која су похађала неку предшколску установу и дјецу која нису похађала предшколску установу нити су била укључена у неки об- лик предшколског васпитања и образовања. Исто тако, у истраживању су учествовали и родитељи испитиване дјеце, од којих смо до- били податке о социјалном статусу породице дјетета и њиховој посвећености родитељ- ству. Резултати које смо добили дијелом су потвр- дили хипотезе које смо поставили, а тиме нас и усмјерили на додатна размишљања о ефектима похађања предшколског програма на све аспекте развоја, понајвише на социо- емоционални развој, јер је овај аспект разво- ја високо развијен код обје групе дјеце: која су похађала предшколски програм и која га нису похађала.

Rad je nastao kao rezultat teorijskog i em- pirijskog istraživanja efekta pohađanja predškolskog programa u Republici Srp- skoj na učenje i razvoj djece predškolskog uzrasta. U teorijskom dijelu razmatraju se pitanja o predškolskom programu kao osnovi insti- tucionalnog predškolskog vaspitanja i ob- razovanja, o pojmovnom razgraničenju pojmo- va program i kurikulum, (o određenju) tradi- cionalnog naspram savremenog predškol- skog programa/kurikuluma, sistemu pred- školskog vaspitanja i obrazovanja u Repu- blici Srpskoj, kao i o odnosu programa i vaspitne prakse. Takođe, posmatrana su i pitanja koja se odnose na rano učenje, počev od toga šta je rano učenje i kako ga defini- sati, preko shvatanja o ranom učenju kroz istoriju, karakteristika ranog učenja, odno- sa ranog učenja i vaspitanja, te društvene paradigme ranog vaspitanja, kao i pitanja koja se odnose na vezu dječje aktivnosti, igre i ranog učenja, pa sve do značaja i kori- sti od ranog učenja za pojedinca i društvo. U dijelu rada koji se odnosi na empirijski pristup problemu istraživanja prikazani su rezultati istraživanja i nalazi dobijeni ispitivanjem međuzavisnosti pohađanja pro- grama predškolskog vaspitanja i obrazova- nja i razvoja predškolske djece posmatranog kroz fizički, socio-emocionalni, intelek- tualni razvoj i razvoj govora, komunikacije i stvaralaštva. Istraživanje se temelji na hipotezi da iz- među pohađanja predškolskog programa i ra- nog učenja postoji značajna i izražena među- zavisnost. Drugim riječima, istraživanjem smo htjeli utvrditi da li pohađanje pred- školskog programa determiniše rano uče- nje kod djece. Postavljeni ciljevi i zadaci istraživanja realizovani su, kako smo već rekli, kroz te- orijsko istraživanje, ali i kroz empirijsko neeksperimentalno istraživanje, primje- nom instrumenata koji su konstruisani za potrebe ovog rada. Prvi instrument odnosi se na utvrđivanje ispoljenosti razvojnih aspekata djece, dok se drugi instrument od- nosi na prikupljanje podataka o odnosu po- rodičnih prilika i razvojnih aspekata dje- ce. Prvi instrument bio je namijenjen uči- teljima, a drugi roditeljima. Uzorak je obuhvatio 1.439 djece koja su kre- nula u prvi razred (šest godina), i to: djecu koja su pohađala neku predškolsku ustanovu i djecu koja nisu pohađala predškolsku ustanovu niti su bila uključena u neki ob- lik predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Isto tako, u istraživanju su učestvovali i roditelji ispitivane djece, od kojih smo do- bili podatke o socijalnom statusu porodice djeteta i njihovoj posvećenosti roditelj- stvu. Rezultati koje smo dobili dijelom su potvr- dili hipoteze koje smo postavili, a time nas i usmjerili na dodatna razmišljanja o efektima pohađanja predškolskog programa na sve aspekte razvoja, ponajviše na socio- emocionalni razvoj, jer je ovaj aspekt razvo- ja visoko razvijen kod obje grupe djece: koja su pohađala predškolski program i koja ga nisu pohađala.

In search of the new answers to already known questions concerned with discovering the causes of different development of certain abilities in children, this study ideas are focused on the interdependence of stimulating learning environment and early learning for children. This study is a result of theoretical and empirical research of the effect of attending preschool programme in Republic of Srpska on learning and development of children of preschool age. The theoretical part investigates questions on preschool programme as the foundation of institutional preschool education, concept delimitation of programme and curriculum, (definition of) traditional versus contemporary preschool programme/curriculum, system of preschool education in Republic of Srpska, as well as questions about relationship between children’s activities, play and early learning. Furthermore, this paper investigates questions related to early learning, starting from the notion of early learning and how to define it, the understanding of early learning throughout history, early learning characteristics, the relationship of early learning and education as well as social paradigm of early education, questions related to the relationship between children’s activities, play and early learning, to the importance and benefits of early learning for an individual and a society. A part of the study related to the empirical approach to the research topic presents the research results and findings obtained by examination of the interdependence of attending the preschool education and development of preschool children, observed through physical and socio-emotional development and development of speech, communication and creativity. This study is based on the hypothesis that there is a significant and profound interdependence between attending a preschool programme and 13 early learning. In other words, our intention was to establish whether attending a preschool programme determines early learning for children. As mentioned before, the established research goals and objectives have been accomplished through theoretical research but also through non-experimental empirical research, using instruments constructed for this study. First instrument refers to the expression of developmental aspects of children while the second instrument refers to data collection on relationship between family context and developmental aspects of children. First instrument was intended for teachers and second one for parents. The sample included 1 439 children who started first grade (6 years) as follows: children who attended a preschool institution and children who did not attend preschool institutions nor were involved in any form of preschool education. Furthermore, the research included children’s parents who provided the information on child’s family social status and their own devotion to parenthood. The results obtained have partly confirmed the hypothesis set and therefore directed us to further reflection on the effects of attending a preschool program on all aspects of development, especially socio-emotional development since this aspect is highly developed with both groups of children: those who attended a preschoolprogramme and those who did not.