Интелектуално и емоционално васпитање у реформној педагогији са почетка 20. века – актуелност изворних схватања

Abstract

Основна сврха овог рада је да препозна најзначајније теоријске поставке и практичне педагошке моделе које је реформна педагогија понудила на пољу интелектуалног и емоционалног васпитања, као и да укаже на оне које могу бити актуелне и корисне за савремену педагогију. Први део рада има за циљ да објасни историјски и теоријски оквир реформне педагогије. Он истражује друштвено-историјски контекст у коме се реформна педагогија развијала, укључујући утицаје великих филозофских система и учења и значајних научних сазнања у области психологије и друштвених наука. Он анализира основне теоријске поставке реформне педагогије, посебно истичући схватања концепта слободе и природе детета као оквира у коме су дефинисани циљеви васпитања и из кога су развијени педагошки приступи. Други део рада односи се на то како реформна педагогија гледа на интелектуално и емоционално васпитање и како види могућности и начине њихове реализације у школама. Овде се истиче улога интеракције, комуникације и мотивације као одлика наставе која подржава интелектуално напредовање и здраве емоционалне односе. Посебно су анализиране три алтернативне школе које су настале из реформне педагогије, а које представљају целовите и стабилне системе у којима је веза интелектуалног и емоционалног васпитања обострана и чини основу целокупног система. То су Далтон школе, Монтесори школе и Валдорф школе. У трећем делу рада проучаване су савремене алтернативне школе, и то као наставак тежњи реформне педагогије. Указано је на њихов допринос плурализацији образовања и развијању модела интелектуалног и емоционалног васпитања у савременој педагогији који доприносе и развоју традиционалних школа. Показало се да је реформна педагогија повољну емоционалну климу видела као подршку интелектуалном развоју, као и да је у интелектуалним способностима деце препознала подстицаје за емоционално израстање. У раду се указује на теоријска, организациона и дидактичка решења која се могу сматрати актуелним у савременој педагогији, а која обухватају стварање позитивне емоционалне климе, повољне средине за учење, могућности слободног избора, планирање времена, нове форме евалуације, значај интересовања, мотивацију, развој метакогнитивних способности и друге

Osnovna svrha ovog rada je da prepozna najznačajnije teorijske postavke i praktične pedagoške modele koje je reformna pedagogija ponudila na polju intelektualnog i emocionalnog vaspitanja, kao i da ukaže na one koje mogu biti aktuelne i korisne za savremenu pedagogiju. Prvi deo rada ima za cilj da objasni istorijski i teorijski okvir reformne pedagogije. On istražuje društveno-istorijski kontekst u kome se reformna pedagogija razvijala, uključujući uticaje velikih filozofskih sistema i učenja i značajnih naučnih saznanja u oblasti psihologije i društvenih nauka. On analizira osnovne teorijske postavke reformne pedagogije, posebno ističući shvatanja koncepta slobode i prirode deteta kao okvira u kome su definisani ciljevi vaspitanja i iz koga su razvijeni pedagoški pristupi. Drugi deo rada odnosi se na to kako reformna pedagogija gleda na intelektualno i emocionalno vaspitanje i kako vidi mogućnosti i načine njihove realizacije u školama. Ovde se ističe uloga interakcije, komunikacije i motivacije kao odlika nastave koja podržava intelektualno napredovanje i zdrave emocionalne odnose. Posebno su analizirane tri alternativne škole koje su nastale iz reformne pedagogije, a koje predstavljaju celovite i stabilne sisteme u kojima je veza intelektualnog i emocionalnog vaspitanja obostrana i čini osnovu celokupnog sistema. To su Dalton škole, Montesori škole i Valdorf škole. U trećem delu rada proučavane su savremene alternativne škole, i to kao nastavak težnji reformne pedagogije. Ukazano je na njihov doprinos pluralizaciji obrazovanja i razvijanju modela intelektualnog i emocionalnog vaspitanja u savremenoj pedagogiji koji doprinose i razvoju tradicionalnih škola. Pokazalo se da je reformna pedagogija povoljnu emocionalnu klimu videla kao podršku intelektualnom razvoju, kao i da je u intelektualnim sposobnostima dece prepoznala podsticaje za emocionalno izrastanje. U radu se ukazuje na teorijska, organizaciona i didaktička rešenja koja se mogu smatrati aktuelnim u savremenoj pedagogiji, a koja obuhvataju stvaranje pozitivne emocionalne klime, povoljne sredine za učenje, mogućnosti slobodnog izbora, planiranje vremena, nove forme evaluacije, značaj interesovanja, motivaciju, razvoj metakognitivnih sposobnosti i druge