Прилог истраживању пропусне способности лучких терминала

Abstract

Дисертацијом је обухваћено дефинисање и праћење показатеља при реализацији претоварних процеса на лучким терминалима. Такође, извршена је анализа утицаја претоварних процеса на пропусну способност лучких терминала и анализа релативне ефикасности поменутих процеса. Конкретно, посматран је претоварни процес расутог терета на речном лучком терминалу при пружању додатне лучке услуге, паковања расутог терета у вреће. Добра организација претоварног процеса и пружање додатне лучке услуге (у овом случају, конкретно, паковања вештачког ђубрива) утиче на пропусну способност лучког терминала и доприноси смањењу укупних трошкова због краћих времена задржавања пловила на пристајалишту, веће искоришћености ангажоване опреме и возила и смањења укупног времена трајања самог претоварног процеса. На основу мишљења експерата, осмишљено је више варијанти претоварног процеса расутог терета на лучком терминалу, са различитим претоварим и транспортним средствима (дизалице, тракасти транспортер и камиони), ангажованом радном снагом и локацијама паковања расутог терета (на оперативној обали или у складишту). За конципиране варијанте претоварног процеса расутог терета извршено је моделирање и израђени су симулациони модели. Дефинисани су и у симулационим експериментима праћени лучки показатељи. Помоћу симулационих резултата праћених показатеља извршена је анализа ефикасности предложених варијанти претоварног процеса расутог терета. За анализу ефикасности варијанти претоварног процеса расутог терета коришћена је DEA (Data Envelopment Analysis) метода надограђена комбиновањем са AHP (Analytic Hierarchy Process) методом. Свака промена у броју и врсти транспортног и претоварног средства, ангажованој радној снази и локацији паковања расутог терета на лучком терминалу представљена је у DEA моделу као засебна јединица одлучивања. Примењен је најпре основни излазно оријентисани CCR (Charnes, Cooper и Rhodes) DEA модел, а после тога и модел суперефикасности, који међу ефикасним јединицама издваја најефикаснију јединицу...

This thesis deals with defining and following up performance measures of cargo handling technologies at port terminals. In addition, the effect of cargo handling technologies on port terminal capacities has been analyzed, as well as their relative efficiencies. A particular case was studied, namely the handling of dry bulk cargo at a river port terminal which included an additional port service – dry bulk cargo packing. In fact, a proper organization of cargo handling and the additional service (involving fertilizer packing in this very case) affects the terminal performance and capacity, and contributes to minimizing overall costs, owing to a shorter total vessel time at the berth, a more efficient use of employed equipment and vehicles and a faster handling process as a whole. According to experts' opinions, different handling equipment and vehicles (cranes, belt conveyor and trucks), corresponding labour and locations chosen for dry bulk cargo packing (at the quay or in a storage) at the port terminal have been observed as variants of the dry bulk cargo handling technology. Modelling and simulations of designed variants of the dry bulk cargo handling technology have been performed. Port performance measures were defined and followed in simulation experiments. The simulation results served as a basis for studying the efficiency of the proposed variants of the dry bulk cargo handling technology. For that purpose, the DEA (Data Envelopment Analysis) method was applied and combined subsequently with the AHP (Analytic Hierarchy Process) method. It was assumed that every change of the number of vehicles, type of unloading equipment, engaged labour and place of dry bulk cargo packing at the port terminal represented a separate decision-making unit (DMU). A basic output-oriented CCR (Charnes, Cooper and Rhodes) DEA model was first applied, followed then by the superefficiency model enabling us to choose the most efficient DMU among the efficient DMUs. The most efficient DMU proved to be the variant of the fertilizer handling technology which involved packing at the quay using two quay cranes and three trucks for cargo unloading and transport to the storage area, respectively...