Акустичке карактеристике говора као предиктор успешности вокалне рехабилитације особа са ларингектомијом

Abstract

Спроведено истраживање је усмерено на откривање предиктора успешности рехабилитације говора код ларингектомираних болесника. Циљ истраживања је да се испита повезаност између акустичких и перцептуалних параметара, као и разумљивости говора код особа са ларингектомијом, који користе различите облике говорне комуникације: езофагеални говор, говор уз помоћ трахеоезофагеалне вокалне протезе и говор уз помоћ електронске ларингеалне протезе. Крајњи циљ истраживања био је да се утврди који је од та три облика говорне комуникације најефикаснији, односно најразумљивији у свакодневној комуникацији. Истраживање је извршено на узорку од 125 ларингектомираних болесника, оба пола, старосне доби од 48 до 85 година. Инструменти који су били коришћени у овом истраживању су: а) Компјутеризована лабораторија за акустичку анализу, “Kay Elemetrics“ корпорације, модел 4300, којом смо испитивали акустичке параметре гласа и говора–параметре варијабилности фреквенције (Fo, To, PFR, Jita, Jitt, RAP, PPQ), параметре варијабилности интензитета (ShdB, Shim, APQ, vAm), параметре процене шума и тремора у гласу (NHR, VTI, SPI), параметар MPT– максимално време фонације вокала, параметар WPM–број изговорених речи у минути, параметре спектралне анализе говора–формантна структура самогласника и сугласника; б) GRBAS скала за перцептуалну процену квалитета гласа; в) Тест за процену разумљивости говора. У статистичкој обради добијених података коришћене су: мере централне тенденције (аритметичка средина), мере варијабилности (стандардна девијација), једнофакторска анализа варијансе, т-тест за независне узорке, Спирманов коефицијент корелације и вишеструка линеарна регресија. Најбољe резултате на тестовима акустичке и перцептуалне процене гласа, као и разумљивости говора остварили су пацијенти који користе трахеоезофагеалне вокалне протезе. Код пацијената са езофагеалним говором, параметри процене храпавости и слабости у гласу, ГРБАС скале, показали су се као најзначајнији предиктори разумљивости говора (β=0,000; R²=0,715; F=26,10, p=0,000). Код пацијената који користе вокалне протезе, параметар процене напетости у гласу, ГРБАС скале, представља најзначајнији предиктор разумљивости говора (β=0,000; R²=0, 458; F=18,33, p=0,000).

Conducted research is directed to identify predictors of success in speech rehabilitation of laryngectomized patients. The aim of research is to examin connection between acoustic and perceptive parameters as well as speech intelligibility of laryngectomized persons that use different types of vocal communication: esophageal speech, speech with tracheoesophageal prosthesis and speech with electonic laringeal prosthesis. The final aim of this research was to determine which of the three mentioned vocal communication types is the most effective and the most intelligible in everyday communication. The research was done on the sample of 125 laryngectomized patients of both sexes, from 48 to 85 years old. Instruments that were used in this research are: a) Computer laboratory for acoustic analysis, of «Kay Elemetrics» Corporation model 4300 to examin acoustic parameters of voice and speech –parameters of frequency variation (Fo, To, PFR, Jita, Jitt, RAP, PPQ), parameters of intensity variation (ShdB, Shim, APQ, vAm), assessment parameters of voice breathiness and strain), MPT parameter - maximum phonation time of vocal, WPM – number of words pronounced per minute, speech spectral analysis parameters – formant structure of vowels and consonants; b) GRBAS scale for a perceptive evaluation of voice quality; c) Speech intelligibility test. In statistical data analysis we used: measures of central tendency (arithmetic mean), measures of variability (standard deviation), one factor analysis of variance, t-test for independent semples, Spearman's correlation coefficient and Multiple linear regression. Patients that use tracheoesophageal vocal prosthesis had the best achievement on acoustic and perceptual voice assesment tests as well as on intelligibility test. Parametar of voice roughness and asthenia of GRBAS scale were the most significant predictors of speech intelligibility of patients with esophageal speech (β=0,000; R²=0,715; F=26,10, p=0,000). Parameter of strain in voice of GRBAS scale was the most significant predictor of speech intelligibility of patients with vocal prosthesis (β=0,000; R²=0, 458; F=18,33, p=0,000). On the subsemple of patients with electrolarynx parameter of voice hoarsness of GRBAS scale was the most significant predictor of speech intelligibility (β=0,004; R²=0,399; F=7,46, p=0,000).