Ауторска права и њихова заштита код уговора у издаваштву

Abstract

Предмет истраживања ове докторске дисертације је заштита права аутора у издавачком уговору, уз разматрање аспекта заштите кроз домаће и међународно законодавство. Аутор је особа која је својим радом створила неко дело. То дело може бити написано у облику књиге, чланка, белатеристике или научног рада, може бити реч о фотографији, табели, музичком делу, софтверском програму, слици, скулптури... Чин стварања је довољан да аутор стекне права над тим делом. То право је регулисано законским прописима и уговорима који су саставни део националног законодавства у свим државама. У већини европских земаља ауторска права обухватају морални и материјални аспект. Морални аспект подразумева да се дело приписује његовом аутору и да нико нема права без дозволе аутора да то дело мења или на било који други начин скрнави, нити да га преводи на други језик, адаптира за приказивање, или да га користи без навођења имена аутора. Материјални аспект искоришћавања ауторског дела подразумева да само аутор има право да ауторско дело умножи и на тај начин оствари материјалну корист. Већина аутора то своје право преноси на издавачке куће и склапањем уговора са њима та права преносе на њих. Издавачке куће се баве умножавањем и дистрибуцијом ауторских дела и на тај начин остварују одређену материјалну корист. У већини земаља исти прописи регулишу ауторска права како у свери науке, тако и у свери књижевности, образовања, забаве... Сваки закон садржи низ усвојених јавних правила која важе у друштву. Закон о ауторском и сродним правима Републике Србије (,,Сл. гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012 и29/2016.) представља законски концепт који треба на основу усвојених правила да омогући ауторима контролу над коришћењем њихових дела. Сврха закона је да заштити морална права аутора и да омогући ауторима финансијску надокнаду која ће их стимулисати за даље стваралачке активности. Закон гарантује искључиву заштиту аутора као и контролу над коришћењем ауторског дела, штитећи експресију идеје, процедуре, открића, методе, концепте. Оно што је важно јесте да саме идеје и чињенице не могу бити заштићене законом. Да би ауторско дело могло да ужива законску заштиту оно мора имати своју форму, а то значи бити фиксирано у било ком облику (папирном, дигиталном..), мора бити изговорено, написано, нацртано. За ауторско дело сматра се и још незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, наслов ауторског дела... Оно што је карактеристично за економски аспект ауторског права јесте да то није лично право и да се оно може пренети на издавача или неко друго лице. Над делима насталим, у радном односу носилац ауторског права је институција која је дело наручила. Ауторска права су временски ограничена. У Србији Законом о ауторском и сродним правима прописано је да та заштита траје 70 година након смрти аутора. За ауторска дела је карактеристично да су од свог настанка прелазила државне границе па је и разумљива тежња међународне заједнице да се успостави међународна заштита ауторских права. Данас у свету постоји већи број међународних конвенција које су потписале различите земље. Најширу примену, можемо слободно рећи, има Бернска конвенција која је донета 1886. и више пута ревидирана. Бернска конвенција обавезује своје чланице да ауторско право третирају на исти начин како за домаће тако и за стране ауторе. У правној теорији ауторско право сврстава се осим у приватно и у групу природних права. Зато ауторско право припада аутору чином самог остварења дела. Заштита ауторског права је у суштини превентивно право које је усмерено на поступање других лица ради спречавања неовлашћене комерцијализације - духовне творевине аутора. Живимо у свету глобализоване економије где медији и издавачка индустрија у све већој мери доживљавају структурне промене паралелно са монополизацијом и централизацијом контроле тржишта. Готово истовремено у многим земљама долази до слабљења контроле јавних иснституција а битка за контролу над правима аутора добија све шире размере. У том смислу и заштити права аутора се посвећује све већа пажња. У уводном делу рада дате су основне поставке значаја теме докторске дисертације, дефинисан предмет и циљ истраживања и поставњене хипотезе истраживања. Хипотезе на којима је засновано истраживање при изради ове докторске дисертације односе се на: 1. утицај делотворног система заштите ауторских права при склапању издавачких уговора на развој нових стваралачких подухвата аутора чиме се утиче на бржи економски развој целокупног друштва; 2. квалитетан издавачки уговор потписан између аутора или носиоца ауторских права и издавача знатно смањује могућност повреде ауторских права и позитивно утиче на развој издавачке делатности. Општи део овог рада односи се на настанак и развој ауторског права од античког доба до савременог доба. У овом делу дата је анализа како домаћег тако и међународног законодавства који представљају изворе ауторског права. Трећи део рада представља анализу ауторског уговора кроз опис елемената ауторског уговора. Овај део рада бави се субјектима ауторског права, садржином ауторског права, као и ограничењем ауторског права. У трећем делу рада бавимо се и ауторским правом кроз анализу развоја привредног друштва, као и начинима преноса ауторског права. Издавачки уговор као врста ауторског уговора је тема четвртог дела рада кроз који је описан појам и карактеристике издавачког уговора, врсте издавачког уговора, а анализом појединих издавачких уговора детаљно су описани сви елементи издавачког уговора, као и права и обавезе како аутора (носиоца ауторског права), тако и издавача. Пети део дисертације односи се на врсте ауторскоправне заштите као и анализе закона. У шестом делу рада приказане су кроз анализу процедуре прибављања рукописа од аутора у издавачкој кући па до потписивања издавачког уговора и исплате ауторског хонорара. Истраживачки део рада обухвата усмено и писмено истраживање на задате хипотезе рада, и представља седми део рада. У осмом делу рада дат је закључак у коме смо објаснили постигнуте резултате истраживања. Ова тема је посебног значаја с једне стране у научно-теоријском смислу јер је реч о недовољно обрађеној материји пре свега у домаћој стручној литератури, а са друге стране и у практичном смислу имајући у виду учесталост расправљања о захтевима за заштиту права аутора. Релевантну истраживачку грађу чине домаћи и страни извори из ове области, анализа бројне судске праксе, међународне конвенције, што представља посебан допринос у анализи и системском излагању уочених резултата изтраживања.

Predmet istraživanja ove doktorske disertacije je zaštita prava autora u izdavačkom ugovoru, uz razmatranje aspekta zaštite kroz domaće i međunarodno zakonodavstvo. Autor je osoba koja je svojim radom stvorila neko delo. To delo može biti napisano u obliku knjige, članka, belateristike ili naučnog rada, može biti reč o fotografiji, tabeli, muzičkom delu, softverskom programu, slici, skulpturi... Čin stvaranja je dovoljan da autor stekne prava nad tim delom. To pravo je regulisano zakonskim propisima i ugovorima koji su sastavni deo nacionalnog zakonodavstva u svim državama. U većini evropskih zemalja autorska prava obuhvataju moralni i materijalni aspekt. Moralni aspekt podrazumeva da se delo pripisuje njegovom autoru i da niko nema prava bez dozvole autora da to delo menja ili na bilo koji drugi način skrnavi, niti da ga prevodi na drugi jezik, adaptira za prikazivanje, ili da ga koristi bez navođenja imena autora. Materijalni aspekt iskorišćavanja autorskog dela podrazumeva da samo autor ima pravo da autorsko delo umnoži i na taj način ostvari materijalnu korist. Većina autora to svoje pravo prenosi na izdavačke kuće i sklapanjem ugovora sa njima ta prava prenose na njih. Izdavačke kuće se bave umnožavanjem i distribucijom autorskih dela i na taj način ostvaruju određenu materijalnu korist. U većini zemalja isti propisi regulišu autorska prava kako u sveri nauke, tako i u sveri književnosti, obrazovanja, zabave... Svaki zakon sadrži niz usvojenih javnih pravila koja važe u društvu. Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (,,Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i29/2016.) predstavlja zakonski koncept koji treba na osnovu usvojenih pravila da omogući autorima kontrolu nad korišćenjem njihovih dela. Svrha zakona je da zaštiti moralna prava autora i da omogući autorima finansijsku nadoknadu koja će ih stimulisati za dalje stvaralačke aktivnosti. Zakon garantuje isključivu zaštitu autora kao i kontrolu nad korišćenjem autorskog dela, štiteći ekspresiju ideje, procedure, otkrića, metode, koncepte. Ono što je važno jeste da same ideje i činjenice ne mogu biti zaštićene zakonom. Da bi autorsko delo moglo da uživa zakonsku zaštitu ono mora imati svoju formu, a to znači biti fiksirano u bilo kom obliku (papirnom, digitalnom..), mora biti izgovoreno, napisano, nacrtano. Za autorsko delo smatra se i još nezavršeno autorsko delo, delovi autorskog dela, naslov autorskog dela... Ono što je karakteristično za ekonomski aspekt autorskog prava jeste da to nije lično pravo i da se ono može preneti na izdavača ili neko drugo lice. Nad delima nastalim, u radnom odnosu nosilac autorskog prava je institucija koja je delo naručila. Autorska prava su vremenski ograničena. U Srbiji Zakonom o autorskom i srodnim pravima propisano je da ta zaštita traje 70 godina nakon smrti autora. Za autorska dela je karakteristično da su od svog nastanka prelazila državne granice pa je i razumljiva težnja međunarodne zajednice da se uspostavi međunarodna zaštita autorskih prava. Danas u svetu postoji veći broj međunarodnih konvencija koje su potpisale različite zemlje. Najširu primenu, možemo slobodno reći, ima Bernska konvencija koja je doneta 1886. i više puta revidirana. Bernska konvencija obavezuje svoje članice da autorsko pravo tretiraju na isti način kako za domaće tako i za strane autore. U pravnoj teoriji autorsko pravo svrstava se osim u privatno i u grupu prirodnih prava. Zato autorsko pravo pripada autoru činom samog ostvarenja dela. Zaštita autorskog prava je u suštini preventivno pravo koje je usmereno na postupanje drugih lica radi sprečavanja neovlašćene komercijalizacije - duhovne tvorevine autora. Živimo u svetu globalizovane ekonomije gde mediji i izdavačka industrija u sve većoj meri doživljavaju strukturne promene paralelno sa monopolizacijom i centralizacijom kontrole tržišta. Gotovo istovremeno u mnogim zemljama dolazi do slabljenja kontrole javnih isnstitucija a bitka za kontrolu nad pravima autora dobija sve šire razmere. U tom smislu i zaštiti prava autora se posvećuje sve veća pažnja. U uvodnom delu rada date su osnovne postavke značaja teme doktorske disertacije, definisan predmet i cilj istraživanja i postavnjene hipoteze istraživanja. Hipoteze na kojima je zasnovano istraživanje pri izradi ove doktorske disertacije odnose se na: 1. uticaj delotvornog sistema zaštite autorskih prava pri sklapanju izdavačkih ugovora na razvoj novih stvaralačkih poduhvata autora čime se utiče na brži ekonomski razvoj celokupnog društva; 2. kvalitetan izdavački ugovor potpisan između autora ili nosioca autorskih prava i izdavača znatno smanjuje mogućnost povrede autorskih prava i pozitivno utiče na razvoj izdavačke delatnosti. Opšti deo ovog rada odnosi se na nastanak i razvoj autorskog prava od antičkog doba do savremenog doba. U ovom delu data je analiza kako domaćeg tako i međunarodnog zakonodavstva koji predstavljaju izvore autorskog prava. Treći deo rada predstavlja analizu autorskog ugovora kroz opis elemenata autorskog ugovora. Ovaj deo rada bavi se subjektima autorskog prava, sadržinom autorskog prava, kao i ograničenjem autorskog prava. U trećem delu rada bavimo se i autorskim pravom kroz analizu razvoja privrednog društva, kao i načinima prenosa autorskog prava. Izdavački ugovor kao vrsta autorskog ugovora je tema četvrtog dela rada kroz koji je opisan pojam i karakteristike izdavačkog ugovora, vrste izdavačkog ugovora, a analizom pojedinih izdavačkih ugovora detaljno su opisani svi elementi izdavačkog ugovora, kao i prava i obaveze kako autora (nosioca autorskog prava), tako i izdavača. Peti deo disertacije odnosi se na vrste autorskopravne zaštite kao i analize zakona. U šestom delu rada prikazane su kroz analizu procedure pribavljanja rukopisa od autora u izdavačkoj kući pa do potpisivanja izdavačkog ugovora i isplate autorskog honorara. Istraživački deo rada obuhvata usmeno i pismeno istraživanje na zadate hipoteze rada, i predstavlja sedmi deo rada. U osmom delu rada dat je zaključak u kome smo objasnili postignute rezultate istraživanja. Ova tema je posebnog značaja s jedne strane u naučno-teorijskom smislu jer je reč o nedovoljno obrađenoj materiji pre svega u domaćoj stručnoj literaturi, a sa druge strane i u praktičnom smislu imajući u vidu učestalost raspravljanja o zahtevima za zaštitu prava autora. Relevantnu istraživačku građu čine domaći i strani izvori iz ove oblasti, analiza brojne sudske prakse, međunarodne konvencije, što predstavlja poseban doprinos u analizi i sistemskom izlaganju uočenih rezultata iztraživanja.