Efekti modulacije N-metil-D-aspartatnih receptora na izolovanom srcu pacova

Abstract

Cilj ove studije je bio da ispita efekte administracije različitih agonista i antagonista N-metil-D-aspartatnih receptora na funkcionisanje miokarda i koronarni protok izolovanog srca pacova, kao i ulogu biomarkera oksidacionog stresa u dobijenim promenama. Metode. U istraživanju je analizirano 240 pacova (Wistar albino soj, muški pol, starosti 8 nedelja, telesne mase 250±50g) kojima se izolovalo srce i perfundovalo metodom retrogradne perfuzije po Langendorfu (Langendorff apparatus, Experimetria Ltd, 1062 Budapest, Hungary) pri konstantnom koronarnom perfuzionom pritisku od 70 sm H2O. Istraživanje je bilo podeljeno u šesnaest (16) eksperimentalnih grupa. Vrednost koronarnog protoka su određivane floumetrijski. U levoj komori su kontinuirano praćeni parametri funkcije leve komore: a) dp/dt max - maksimalna stopa promene pritiska u levoj komori, b) dp/dt min - minimalna stopa promene pritiska u levoj komori, v) SLVP - sistolni pritisak leve komore, g) DLVP - dijastolni pritisak leve komore i d) HR - srčana frekvencija. U uzorcima koronarnog venskog efluenta spektrofotometrijskim metodama su određivani sledeći biomarkeri oksidacionog stresa: indeks lipidne peroksidacije - meren kao TBARS, azot monoksid u formi nitrita (NO2-), superoksid anjon radikal (O2-), i vodonik peroksid (H2O2). Rezultati. Rezultati istraživanja su prikazani na 60 tabela i 30 grafikona. Sumarno posmatrano, primenjeni agonisti i antagonisti N-metil-D-aspartatnih receptora su značajno menjali funkcionisanje miokarda, pri čemu su najmanje promene uočavane u slučajevima istovremene primene agonista i antagonista. Kardiodinamski efekti su u velikoj meri bili praćeni promenama u vrednostima biomarkera oksidacionog stresa. Zaključak. I aktivacija i inhibicija N-metil-D-aspartatnih receptora pokazuje negativne efekte na rad srca. Dobijeni rezultati ukazuju na bitnu ulogu ovih receptora u regulaciji srčanog rada i koronarne cirkulacije, kao i moguć značaj u razvoju određenih patoloških stanja. Indukcija oksidacionog stresa, kao i uloga slobodnih radikala kao signalnih molekula, verovatno posreduju u navedenim efektima.

Cilj ove studije je bio da ispita efekte administracije različitih agonista i antagonista N-metil-D-aspartatnih receptora na funkcionisanje miokarda i koronarni protok izolovanog srca pacova, kao i ulogu biomarkera oksidacionog stresa u dobijenim promenama. Metode. U istraživanju je analizirano 240 pacova (Wistar albino soj, muški pol, starosti 8 nedelja, telesne mase 250±50g) kojima se izolovalo srce i perfundovalo metodom retrogradne perfuzije po Langendorfu (Langendorff apparatus, Experimetria Ltd, 1062 Budapest, Hungary) pri konstantnom koronarnom perfuzionom pritisku od 70 sm H2O. Istraživanje je bilo podeljeno u šesnaest (16) eksperimentalnih grupa. Vrednost koronarnog protoka su određivane floumetrijski. U levoj komori su kontinuirano praćeni parametri funkcije leve komore: a) dp/dt max - maksimalna stopa promene pritiska u levoj komori, b) dp/dt min - minimalna stopa promene pritiska u levoj komori, v) SLVP - sistolni pritisak leve komore, g) DLVP - dijastolni pritisak leve komore i d) HR - srčana frekvencija. U uzorcima koronarnog venskog efluenta spektrofotometrijskim metodama su određivani sledeći biomarkeri oksidacionog stresa: indeks lipidne peroksidacije - meren kao TBARS, azot monoksid u formi nitrita (NO2-), superoksid anjon radikal (O2-), i vodonik peroksid (H2O2). Rezultati. Rezultati istraživanja su prikazani na 60 tabela i 30 grafikona. Sumarno posmatrano, primenjeni agonisti i antagonisti N-metil-D-aspartatnih receptora su značajno menjali funkcionisanje miokarda, pri čemu su najmanje promene uočavane u slučajevima istovremene primene agonista i antagonista. Kardiodinamski efekti su u velikoj meri bili praćeni promenama u vrednostima biomarkera oksidacionog stresa. Zaključak. I aktivacija i inhibicija N-metil-D-aspartatnih receptora pokazuje negativne efekte na rad srca. Dobijeni rezultati ukazuju na bitnu ulogu ovih receptora u regulaciji srčanog rada i koronarne cirkulacije, kao i moguć značaj u razvoju određenih patoloških stanja. Indukcija oksidacionog stresa, kao i uloga slobodnih radikala kao signalnih molekula, verovatno posreduju u navedenim efektima.