Show simple item record

Funding models in research and development and effects on the economic development of Serbia

dc.contributor.advisorRikalović, Gojko
dc.creatorKecman, Nataša
dc.date.accessioned2017-02-20T13:58:44Z
dc.date.available2017-02-20T13:58:44Z
dc.date.issued2016-09-26
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=4565
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:14656/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48625167
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/7596
dc.description.abstractУтицај истраживања и развоја, и на њему заснованог технолошког прогреса, на привредни раст препознат је у економској теорији половином прошлог века. Данас, ниво улагања у истраживање и развој, мерено кроз учешће ових издатака у БДП-у, је постао један од уобичајених кључних циљева економске политике. Предмет ове дисертације је теоријско-емпиријска анализа улагања у истраживачко-развојни систем Србије и ефеката ових улагања на економски развој Србије, поређење са моделима финансирања истраживања и развоја других земаља, уочавање евентуалних неравнотежа у постојећем српском моделу и предлагање решења за отклањање констатованих проблема. Циљ дисертације је дефинисање пожељног националног модела улагања у истраживање и развој у Србији, који ће обезбедити стабилно, дугорочно одрживо финансирање научноистраживачког система у Србији и имати снажан утицај на унапређење конкурентности српске привреде. Након 2000. године, српска наука се полако враћа у међународне оквире и квантитативно, кроз раст научне продукције, и квалитативно, кроз рангирање на релевантним листама. Према одабраним индикаторима квалитета истраживачко- развојног система, који се користе у изради Глобалног индекса конкурентности Светског економског форума, српска наука је боље рангирана од земље као целине. Такође, ниво издвајања за истраживање и развој у Србији, мерено њиховим учешћем у БДП-у, није низак у односу на степен развијености Србије. Емпиријска анализа извршена за потребе ове дисертације је показала да су активности постојећег истраживачко-развојног система Србије ирелевантне за 70% анкетираних привредника, било због тога што предузећа нису упозната које домаће научноистраживачке организације им могу бити партнери било због тога што су решења домаће науке прескупа или неадекватна. Такође, домаћи факултети и институти значајно заостају за физичким лицима у броју пријављених патената, а приликом увођења иновација код српских предузећа доминирају интерне активности.sr
dc.description.abstractУтицај истраживања и развоја, и на њему заснованог технолошког прогреса, на привредни раст препознат је у економској теорији половином прошлог века. Данас, ниво улагања у истраживање и развој, мерено кроз учешће ових издатака у БДП-у, је постао један од уобичајених кључних циљева економске политике. Предмет ове дисертације је теоријско-емпиријска анализа улагања у истраживачко-развојни систем Србије и ефеката ових улагања на економски развој Србије, поређење са моделима финансирања истраживања и развоја других земаља, уочавање евентуалних неравнотежа у постојећем српском моделу и предлагање решења за отклањање констатованих проблема. Циљ дисертације је дефинисање пожељног националног модела улагања у истраживање и развој у Србији, који ће обезбедити стабилно, дугорочно одрживо финансирање научноистраживачког система у Србији и имати снажан утицај на унапређење конкурентности српске привреде. Након 2000. године, српска наука се полако враћа у међународне оквире и квантитативно, кроз раст научне продукције, и квалитативно, кроз рангирање на релевантним листама. Према одабраним индикаторима квалитета истраживачко- развојног система, који се користе у изради Глобалног индекса конкурентности Светског економског форума, српска наука је боље рангирана од земље као целине. Такође, ниво издвајања за истраживање и развој у Србији, мерено њиховим учешћем у БДП-у, није низак у односу на степен развијености Србије. Емпиријска анализа извршена за потребе ове дисертације је показала да су активности постојећег истраживачко-развојног система Србије ирелевантне за 70% анкетираних привредника, било због тога што предузећа нису упозната које домаће научноистраживачке организације им могу бити партнери било због тога што су решења домаће науке прескупа или неадекватна.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Економски факултетsr
dc.rightsAutorstvo-Nekomercijalno 3.0 Srbija (CC BY-NC 3.0)
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectфинсирање истраживања и развојаsr
dc.subjectFunding of research and developmenten
dc.subjectresearchersen
dc.subjectresearch infrastructureen
dc.subjecttechnological developmenten
dc.subjectscientific systemen
dc.subjectcompetitivenessen
dc.subjecteconomic developmenten
dc.subjectSerbiaen
dc.subjectEuropean integrationsen
dc.subjectистраживачиsr
dc.subjectистраживачка инфраструктураsr
dc.subjectтехнолошки развојsr
dc.subjectнаучни системsr
dc.subjectконкурентностsr
dc.subjectпривредни развојsr
dc.subjectСрбијаsr
dc.subjectевропске интеграцијеsr
dc.titleМодели улагања у истраживање и развој и ефекти на економски развој Србијеsr
dc.title.alternativeFunding models in research and development and effects on the economic development of Serbiaen
dc.typePhD thesis
dcterms.abstractРикаловић, Гојко; Кецман, Наташа; Modeli ulaganja u istraživanje i razvoj i efekti na ekonomski razvoj Srbije;


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record