Претприступна помоћ Европске уније државама кандидатима за чланство у ЕУ

Abstract

Потреба превазилажења антагонизма између држава Европе и обнове порушене европске привреде после Другог светског рата довела је до настанка Европске уније. Ова регионална, sui generis творевина, са елементима државе, међународне организације и специфичним наднационалним елементима, настала је на тлу Европе добровољним повезивањем народа, које није засновано на национализму. Основ јој чини Уговор из Париза закључен 1951. године између Белгије, Француске, Холандије, Италије, Луксембурга и Савезне Републике Немачке, којим је, као израз француско-немачког помирења, створена прва од европских заједница са наднационалним елементима - Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ). Формално је ЕУ створена Уговором о Европској унији на седници Европског Савета у Мастрихту 1991. године, а правни субјективитет је добила 2007. године реформским Уговором из Лисабона, који је ступио на снагу 1. децембра 2009. године. Данас Европску унију чини 28 држава, уједињених у својој различитости, које су уступиле извесне компоненте свога суверенитета новонасталој творевини, ограничиле га у корист трајног очувања европских вредности. Њену најважнију тековину представља acquis communautaire, обједињена и стално растућа целина искристалисаних права и обавеза свих држава чланица, које је ЕУ остварила до данас кроз интеграционе процесе. У формалном смислу acquis обухвата, по правном схватању Суда правде ЕУ, Повељу основних права Европске Уније, Уговор о Европској унији и Уговор о функционисању Европске уније, али и комплетан корпус примарног и секундарног права ЕУ, праксу Суда правде ЕУ као и сваку другу обавезу преузету од држава чланица у оквиру активности ЕУ. Поучена преурањеним политички мотивисаним пријемом 2004. године десет далеко мање развијених држава централне и источне Европе, које су биле на знатно нижем степену развоја од тадашњих држава чланица, што је довело до стагнације и економског поремећаја у ЕУ, Европска унија је у данашње време успорила процес свога проширења.

The need to overcome antagonisms between the states of Europe and to rebuild the destroyed European economy after the Second World War led to the creation of the European Union. The EU is a regional, sui generis entity with elements of both a state and an international organisation, as well as with the elements of a specific transnational nature. It came into being when European nations willingly created a union, the basis of which, therefore, has nothing to do with nationalism. The foundations for creating the EU were laid when the Treaty of Paris was signed in 1951. by Belgium, France, Netherlands, Italy, Luxembourg and West Germany. Apart from aiming to reconciliate Germany and France, this treaty also established the European Coal and Steel Community (ECSC) – the first European community with transnational features. The official establishment of the EU took place at a European Council meeting in Maastricht in 1991. when the Treaty on European Union was signed. The EU acquired status of a legal entity in 2007. as a result of the signing of the Lisbon Treaty, which came into force on December 1, 2009. Today, the EU consists of 28 Member States. Each of them has yielded a part of its sovereignty to this newly created entity in the name of the long-lasting preservation of European values. The EU’s greatest accomplishment is the creation of acquis communautaire - a constantly growing body of rights and responsibilities of all member states, created through the process of integration. Тhe Court of Justice of the European Union issued an opinion stating that the acquis encompasses all the founding treaties of the EU - the Charter of Fundamental Rights of the European Union, the Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the European Union, as well as the entire body of secondary EU law, case law of the Court of Justice of the EU and all the responsibilities undertaken by the member states within the scope of EU competence. In 2004. the EU accepted ten new members from Central and Eastern Europe for purely political reasons. As a result, accession of these far less developed countries caused a significant disbalance in the economy of the EU.