Прогностичка вредност неурофизиолошких и неуропсихолошких показатеља у откривању ризика у развоју говора код деце предшколског узраста

Abstract

Циљ овог истраживања је утврђивање инидикатора који би се могли користити за рано откривање ризика у развоју говора, на основу којих би се деца благовремено укључила у одговарајуће превентивне програме. Основни метод организације на нивоу целог истраживања је квазиекспериментални дизајн, са две паралелне групе: експериментална група коју чини 30-оро деце са дијагностикованим поремећајем експресивног говора и контролна група коју чини 30-оро децe са добро развијеним експресивним говором. Користили смо се методом испитивања, применoм стандардизованих инструмената за испитивање психофизичког статуса испитаника. У оквиру клиничког испитивања користили смо технике индивидуалног тестирања како за експерименталну тако и за контролну групу. Ради установљавања квалитета развијеног говора и интензитета присутних говорних поремећаја, користили смо се стандардизованим тестовима. Резултати истраживања су показали да су постигнућа деце са оштећеним експресивним говором, на стандардизованим тестовима којима смо вршили процену, статистички значајно лошија у односу на децу без присуства патологије. Детаљном обрадом резултата долазимо до података да су предиктори постојања говорне патологије: визуелна латерализованост, тест оралне праксије, семантичкo схватање поруке, ниво усвојености хомонима, антонима, доминантност руке и ниво развијености хвата. Када се узму сви предиктори у обзир, у вишеструком регресионом моделу статистички значајан допринос у објашњењу постојања говорне патологије највише дају варијабле: ниво усвојености хомонима и ниво развијености хвата. Ове две варијабле заједно објашњавају чак 48% варијансе зависне променљиве. С обзиром да се развој говора одвија у склопу целокупног развоја испитали смо да ли су неки предиктори развоја говора и предиктори општег развоја. Резултати су паказали да само неке варијабле које су предиктори развијености говора су и предиктори општег развоја, а то је визуелна латерализованост која је предиктор за доминантности руке. На основу добијених резултата можемо извести генерални закључак да се могу издвојити индикатори који се са значајном предиктивном валидношћу могу користити у откривању ризика за развој говора...

The aim of this study is to determine the indicators that could be used for early detection of risk in the development of speech based on which the children could be promptly included in the appropriate prevention programs. The basic method of research organization is quasi experimental design with two parallel groups: an experimental group consisting of 30 children diagnosed with the expressive speech disorder, and a control group consisting of 30 children with well developed expressive speech. We used a testing method which included the use of standardized instruments for examining the psychophysical status of respondents. As a part of clinical trial we used the techniques of individual tests for both the experimental and the control group. In order to establish the quality of the developed speech and the intensity of the present voice disorders we used standardized tests. The research results have shown that the achievements of the children with impaired expressive speech are significantly worse on the standardized tests we performed than those of the children without any present pathology. The detailed analysis of the results has provided the information that the predictors of Speech Pathology are as follows: visual laterality, oral praxis test, semantic understanding of the message, the level of acquisition of homonyms and antonyms, hand dominance, as well as the current level of hand grip. When taking into account all the predictors, statistically the most significant contribution within the multiple regression model to explaining the existence of Speech Pathology is given by the following variables: the level of acquisition of homonyms and the current level of hand grip. These two variables together provide explanation for even 48% of variance of the dependent variable. Since the development of speech takes place as a part of the overall development, we examined whether some predictors of the speech development are also the predictors of the overall development. The results have shown that only some of the variables which are the predictors of speech development are also the predictors of some general parameters of development, and it is visual laterality which is the predictor of hand dominance. Based on these results we can draw a general conclusion that it is possible to single out the indicators which can be used with significant predictive validity in the detection of risks for the speech development...