Географски информациони системи у истраживању насеља винчанске културе: моделовање предвидљивости

Abstract

Моделовање предвидљивости постојања археолошких локалитета заснива се на математичком, тачније статистичком предвиђању локације непознатог археолошког налазишта на основу одабраних параметара познатих локалитета у проучаваној области. Предмет теоријско-методолошког истраживања у најширем смислу јесу обрасци насељавања у различитим географским регијама на територији распростирања винчанске културе у периоду касног неолита Служећи се моделовањем предвидљивости, које је заправо изражавање вероватноће дешавања/постојања локалитета покушаће се показати колико је могуће одредити постојање свесног обрасца при одабиру локације за становање у односу на различите полазне чињенице, од околишних преко друштвених, па чак можда и индивидуалних. Селекција анализираних локација зависи од физичко-географских карактеристика чиме се показује да ли постоје разлике у факторима животне средине и да ли је једно праисторијског друштво какво је било друштво винчанске културе подједнако свесно тих фактора приликом одабира неког региона за насељавање. Са друге стране предмет емпиријског истраживања биће односи насеља касног неолита са својом животном средином, али и са могућим друштвеним факторима који су могли утицати на одабир локација при насељавања. Израдом модела предвидљивости ми покушавамо да моделујемо специфичну, проверљиву импликацију археолошке теорије, тј. утицај људског понашања (активности и праксе) на акумулацију материјалних података на регионалној размери. Културно-историјски домен археолошког истраживања овог рада јесте винчанска култура, а просторни домен ове културе је територија централне Србије, Косова, Војводине, те румунски део Баната, Олтеније и Трансилваније, источна Босна, северна Црна Гора и Македонија. У дисертацији су анализиране области источног Баната око Вршца и Беле Цркве и подручје Лесковачке котлине са градом Лесковцем у средишту. Хронолошки посматрано дисертација се бави целокупним распоном винчанске културе од око 5300-те до 4600-те године према калибрисаним 14C датумима.

Predictive modeling of the existence of archaeological sites is based on mathematical or more precisely statistical prediction of the location of an unknown archaeological site based on the previously selected parameters of the already known and established sites in the area of interest. The subject of the theoretical and methodological research in the widest sense are the settlement patterns of different geographic regions inhabited by the members of the Vinča culture during the late Neolithic period. Using predictive modeling, which in itself is the expression of probability of occurrence/existence of sites I will try to establish conscientious patterns in choosing site locations for settlement locations in regard to the various factors, from environmental to social, and perhaps even individual. The selection of the locations to be analyzed depends on their physical and geographical characteristics in an attempt to show the difference in environmental factors amongst regions in order to establish whether a prehistoric society such as Vinča culture was equally aware of various impacts possible in choosing certain regions for settling. The subject of the empirical research is the relationship of the late Neolithic settlements with the surrounding environment, but also the possible social factor influencing the process of choosing the settlement location. The creation of a predictive model attempts to model a specific, verifiable implication of an archaeological theory, i.e. the impact of human behavior (activity and practice) on the accumulation of material data over a regional scale. The culture – historical domain of the archaeological research in this dissertation is Vinča culture, whilst the spatial domain lies within the boundaries of central Serbia, Kosovo, Vojvodina, the Romanian regions of Banat, Oltenia and Transilvania, eastern Bosnia, northern Montenegro and Macedonia. However, within the dissertation, only two regions, the area of east Banat centered between the towns of Vršac and Bela Crkva and the area of Leskovac valley with the city of Leskovac in the center are being analyzed. Chronologically, this dissertation analyzes the period of Vinča culture, dated between 5300 and 4600 cal. BC.