Антимиграционизам као политичка импликација глобалне друштвене неједнакости

Abstract

У систему вредности који је владајући већ више од пола века, сасвим је јасно да на делу имамо геостратешко моделовање света, чији је центар идеја о глобалној држави, о успостављању система у којем национална држава има све мањи значај, уступајући своје место наднационалним структурама. Последњих деценија, а посебно након светске економске кризе и великог избегличког таласа који управо потреса Европу а који су, удружени, довели до политичке нестабилности која се очитује у скоро свим сегментима политика ЕУ, као наднационалне организације пар екселанс, створено је погодно тле за појављивање и развој неонационализма, чије су карактеристике ксенофобија и антиимиграционизам. Предмет докторске дисертације јесу феномени глобалне друштвене неједнакости и антиимиграционизма, као и њихова политичко-идеолошка платформа, узрокована логиком глобализације у њеном најопштијем и најпрепознатљивијем виду, што подразумева економију, политику и културу, док је циљ дисертације указивање на везе између глобализације, друштвене неједнакости и ксенофобије, поготово у Европи, односно на значајан раст политичких снага екстремне деснице, који поспешује осећај неповерења и страха према странцима, последично и према имигрантима. Економске премисе филозофије глобализације подстичу раслојавање социјалне заједнице, имплицирајући глобалну неједнакост, ону унутар једне државе и ону на индивидуалном плану, класну, расну и сваку другу неједнакост. Поменута филозофија, а посебно њени социјално-економски елементи, национално сматрају секундарним вредношћу док у оквиру њих глобално тржиште и мултинационалне корпорације формулишу промене друштва у целини, поготово промене односа у свету рада, чиме снажно утичу на повећавање јаза између различитих слојева друштва, доводећи до шире социјалне кризе. Када аналитички посматрамо социјално-економске аспекте глобализације, уочавамо одређене правце развоја као што су формирање глобалних економских односа, постојање мултинационалне економске мреже и редефинисање традиционалних појмова као што су држава, етнос и слично, и то кроз посредан утицај на формирања глобалног идентитета. Говорећи о глобалној друштвеној неједнакости, закључујемо да је она мултидимензионална, распрострањена и да проистиче из друштвене структуре и важећих модела друштвених односа, како на пољу стварања и располагања добрима, тако и у домену равноправности појединца и група који сачињавају један социјални систем. Постојећи концепт друштвено-политичког устројства, на нивоу социјално-психолошког, резултира недостатком сигурности, пре свега у сопствене институције, законе и односе у друштву, а затим и у оне на међународном плану, при чему неопходност за било каквим деловањем које се обликује у тренд супротан постојећем представља једну од могућих логичних консеквенци. У том смислу долази до развоја неонационализма, ксенофобије и антиимиграционизма, чија је есенција разградња система наднационалности, уз реафирмацију и потоње одржање граница, које јасно деле простор између, са једне стране, група које припадају одређеном миљеу и, са друге, групе или група оних који му не припадају, при чему су ове последње означене као опасне, угрожавајуће и непријатељске. Светска економска криза, која је избила 2008, и њене последице, које се још увек осећају у Европи, несумњиво су проузроковале даљу девалвацију Европске уније као јединственог политичког и вредносног поља, које је обимним проширењима, недостатком кохеренције у бројим сегментима функционисања и одсуством јасно артикулисане идентитетске матрице, одавно у организационој кризи. Ако своју пажњу концентришемо само на политичке прилике у ЕУ, многи њени грађани сматрају да је ЕУ постала симбол за губљење демократије, бирократизацију и централизацију, уз све присутнију нестабилност и немогућност да се искорене тероризам, социјално раслојавање и други дивергентни облици друштвене стварности. Од те и такве позиције крећу и европске партије екстремне деснице које псеудо-историјом, радикалним евроскептицизмом, манипулацијом националним осећањима и опадањем свих вредности осим сопствених, стварају хаотичну атмосферу и распирују говор мржње, користећи очевидно несагласје унутар Уније када је у питању решавање мигрантске кризе, која од почетка 2015. потреса Стари континент. Јачање екстреме деснице и/или ревитализација националне државе као политичке платформе присутна је у многим деловима света, а нарочито у ЕУ. Фузија традиционалног и савременог политичког екстремизма, уз реторику која се прилагођава тренутним политичким интересима, ствара веома запаљив социјални агенс. Ако, услед поменутог до сада незапамћеног прилива имиграната из Сирије, Ирака и Авганистана, томе додамо и исламофобију, сасвим је очигледно да ће политички европски процеси ићи у нежељеном правцу. Савремена Европа, уобличена у супранационалну наддржаву – Европску унију – налази се, дакле, пред огромним изазовом одупирања порасту антиимиграционизма и ксенофобије. Овај рад указује на непосредну везу између антиимиграционизма, који промовишу радикалне десне идеологије, и глобалне друштвене неједнакости, која је све видљивија у просперитетним друштвима чији грађани се први пут сусрећу са описаним околностима. Из изложеног може се јасно увидети да је антиимиграционизам посредна и непосредна политичка импликација глобалне друштвене неједнакости, чиме је доказана основна хипотетичка премиса наведене теме. У научном истраживању примењене су историографска, дескриптивна и дедуктивна метода. Историографском методом анализирана је генеза појава које се разматрају и доводе у раду у везу, посматрано из аспекта увек живих промена социјално-историјских односа. Дескриптивном методом прецизно су описане карактеристике феномена какви су глобализација, друштвена неједнакост и неонационализам у светлу савремених истраживачких парадигми. Дедуктивном методом изведени су посебни научни закључци о спрези између савремених социјално-политичких конструката, који су, сваки за себе и у међусобном деловању, довели до рађања неонационализма у савременој Европи. Очекивани резултати подразумевали су доказ основне хипотезе, која је након спроведеног истраживања потврђена, што значи да су процеси глобализације, пораста друштвене неједнакости и појаве антиимиграционизма и ксенофобије у Европској унији у специфичној и конкретној повезаности, чиме се наставља убрзана трансформација глобализованог друштва. Научни допринос овог рада може се сагледати кроз неколико елемената. Прво, у јасно приказаној етиологији између поменуте три појаве, без којих више није могуће разумети политички тоталитет односа, ставова и визија садашњег и будућег света. Иако је реч о разматрању феномена који су познати у политичкој теорији, сматрам да је било више него значајно осветлити корелацију између њих у једном новом светлу, поготово јер је реч о неонационализму, који се по својим својствима и карактеристикама битно разликује од национализма у свом изворном облику. Из тога разлога рад представља нов приступ сагледавању друштвено-политичке стварности у ширим оквирима савремене Европе. Друго, у раду је понуђен један нов начин сагледавања историјско-теоријске перспективе друштвене неједнакости, који појам анализира у ширем смислу, почев од првих друштва па до савременог доба и то кроз свеобухватан преглед места и улоге појма у различитим епохама, идејним системима и представницима различитих школа мишљења. Будући да овакав приказ нисам пронашла у домаћој литератури, а да се, што се нашег региона тиче, самом темом друштвене неједнакости бави само неколико теоретичара и то у ограниченом обиму, сматрам да је овакав вид анализе ове области оригиналан и значајан. Треће, појава мигрантске кризе у Европи раду је дала једну нову димензију и усмерила га у правцу повезивања ксенофобије и антиимиграционизма не само са друштвеном неједнакошћу која се базира на економским елементима глобализације, већ и у једном ширем смислу – са неједнакошћу коју трасирају и геополитички прерогативи и они економски, који су у овом друштвеном тренутку у којем егзистирамо повезани узрочно- последичним везама. Чињеница да се појава која је захватила Стари континент дешава сада и овде и да у односу на њу не постоји још увек аналитичка дистанца а да је у раду подробно представљена и контекстуализована, указује пре свега на актуелност дисертације па потом и на њен пионирски покушај анализе појаве која је од изузетног значаја за политичку социологију савременог друштва.

In the system of values which has been dominant for more than half the century, it is quite clear that, at the moment, we are witnessing the geostrategic modeling of the world, which has the idea of the global state in its center, the establishment of a system in which a national state has lesser and lesser importance, giving its place to supranational structures. In the last decades, especially after the global economic crisis and the large wave of refugees which are currently flooding Europe, which combined, have led to political instability which is manifested in almost all aspects of EU policy, as a supranational organization par excellence, the fertile ground for the emergence and development of the neo-nationalism, which is characterized by xenophobia and anti-immigrationism is created. The subject of the doctoral thesis are the phenomena of global social inequality and anti-immigrationism, as well as their political and ideological platform, caused by the logic of globalization in its most general and most recognizable form, which includes economy, politics and culture, while the goal of the thesis is to point out the links between globalization, social inequality, and xenophobia, especially in Europe, i.e. significant increase in the political power of the extreme right, which enhances the feeling of distrust and fear of foreigners, and, consequently, towards immigrants. The economic premises of globalization philosophy encourage social stratification of a community, while implying global inequality, the one within one state and the one at an individual level, class, racial and any other inequality. The abovementioned philosophy, especially its socio-economical elements, considers national as a secondary value, while within those elements, global market and multinational corporations formulate changes in a society as a whole, especially the change of relationships in the work domain, which strongly influence the increasing gap between the different strata of a society, which leads to a wider social crisis. When we take an analytical look at socio-economical aspects of globalization, we see certain lines of development such as the formation of global economic relations, the existence of multinational economic network and redefinition of traditional concepts such as country, ethnic group, etc., and all that through an indirect influence on the formation of a global identity. Speaking of global social inequality, we conclude that it is multidimensional, widespread and stems from social structure and accepted models of social relations, both in the field of creation and disposal of goods, as well as in the field of equality between individuals and groups who make one social system. The existing concept of socio-political organization, observed at the sociopsychological level, first of all results in a lack of security, especially in its own institutions, laws and relations in the society, and then in the ones at the international level, where the need for any operation, which is formed into a trend reversed to the existing one, presents one of the possible logical consequences. With this in mind, neo-nationalism, xenophobia and anti-immigrationism start emerging and developing, whose essence is the decomposition of the supranational system, with reaffirmation and subsequent maintenance of borders, which clearly separate the space between, on the one hand, the groups belonging to a particular milieu, and, on the other, a group or groups of people not belonging to it, while the latter are characterized as dangerous, threatening and hostile. The global economic crisis that erupted in 2008, and its consequences, which are still felt in Europe, no doubt caused further devaluation of the European Union as a single political system which shares the same system of values, which has long been in the organizational crisis due to extensive expansions, the lack of coherence in numerous segments of functioning, and the absence of clearly articulated identity matrix. If we focus our attention only on the political situation in the EU, many of its citizens believe that it has become a symbol of the loss of democracy, bureaucratization, and centralization with widespread instability and inability to eradicate terrorism, social stratification and other divergent forms of social reality. This and such is the starting position of the European extreme right parties which, by using pseudo-historical, radical Euroscepticism, manipulation of national feelings and the decline of all values apart from their own, bring about the atmosphere of chaos and incite hate speech, using the apparent discord within the Union when it comes to solving migrant crisis which has been shaking the Old continent since 2015. Strengthening of the extreme right and / or revitalization of a national state as a political platform is present in many parts of the world, especially in the EU. The fusion of traditional and modern political extremism with the rhetoric which is adjusted to the current political interest, creates a highly flammable social agent. And if, due to until now unprecedented influx of immigrants from Syria, Iraq and Afghanistan, we add islamophobia, it is quite obvious that the European political processes are going in undesired directions. The contemporary Europe, in the form of a supranational supra-state – European Union – is, therefore, facing a huge challenge how to resist anti-immigrationism and xenophobia. This paper suggests a direct connection between anti-immigrationism, promoted by radical right ideology and global social inequality, which is becoming more apparent in prosperous societies whose citizens are, for the first time, confronted with these circumstances. From the above presented, one can clearly see that the anti-immigrationism is both a direct and indirect political implication of global social inequality, which proves the basic hypothetical premise of the mentioned subject. Тhe methods of historiography, description and deduction are applied in this scientific research. Historiography was used to analyze the genesis of the phenomena which are studied and interrelated in this paper from the aspect of constantly changing socio-historical relations. Descriptive method was used to precisely describe the characteristics of the phenomena such as globalization, social inequality, and neonationalism in the light of contemporary research paradigms. Deductive method was applied to deduce scientific conclusions about the relations between contemporary socio-political constructs, which, each in itself and in interaction, brought about the emergence of neo-nationalism in contemporary Europe. The expected results implied that the basic hypothesis was proved, as it was upon the conducted research, which means that the processes of globalization, increase in social inequality, and the emergence of anti-immigrationism and xenophobia in the European Union are in a specific and concrete interconnectedness through which rapid transformation of the globalized society is continued. Scientific contribution of this paper can be observed through several elements. First, through a clearly shown etiology between these three phenomena, without which it is no longer possible to understand political totality of relations, attitudes and visions of the present and future world. Although the main issue is to consider the phenomena which are known in the political theory, I believe that it was very important to highlight the correlation between them in a new light, especially since we are talking about neo-nationalism, which is, by its attributes and characteristics, significantly different from nationalism in its original form. That is the reason why this paper presents a new approach to the perception of socio-political reality in a broader framework of contemporary Europe. Second, the paper offers a new way of looking at the historical and theoretical perspective of social inequality, which analyses the term in a broader sense, starting from the primal communities up to the modern era, through a comprehensive review of the place and role of this concept in different epochs, conceptual systems and representatives of various schools of thought. Since I did not find this kind of presentation in the Serbian literature, and that, as far as our region is concerned, only few scholars deal with the subject of social inequality, and to a limited extent, I believe that this type of analysis in this field of work is original and significant. Third, the emergence of the migrant crisis has given this paper a new dimension and directed it towards connecting xenophobia and anti-immigrationism not only with social inequality based on economic elements of globalization, but also, in a broader sense – with inequality caused both by geopolitical prerogatives and economic ones, which are, in this social moment in which we exist connected by “cause - consequence” relationships. The fact that the phenomenon which has taken the Old Continent by storm is happening now and here, and that there is still no analytical distance in relation to it while it was thoroughly presented and contextualized in the paper, primarily indicates the actuality of the thesis, and then its pioneering attempt to analyze the phenomenon which is of great importance for the political sociology of contemporary society.