У приповеткама и причама Радована Белог Марковића политика и политичари најчешће нису примарно тема приповедања, због чега овај ставралац није „политички писац“. У његовој прози политика, на пример – терор Удбе, послератни обавезни откуп, утеривање сељака у задруге и остали видови репресије над грађанима – „из другог плана“ детерминише животна дешавања јунака. У раду се анализирају елементи политичког дискурса помоћу којих су читаоци у прилици да формирају ставове о друштвенополитичком поретку који је у Србији владао после Другог светског рата, или пак о политичким збивањима током деведесетих година двадесетог века. У првом поглављу предмет разматрања је приповест Паликућа и Тереза милости пуна (1976), која се, по заступљености политичког дискурса и начинима његове реализације, може узети и као литерарна матична ћелија „политичке“ прозе Радована Белог Марковића. У другом поглављу анализирана је збирка прича Године расплета (1992), која садржи највише елемената политичког дискурса у целокупном Politics and politicians, in most of the stories of Radovan Beli Marković, are not primary theme of narration, therefore Beli Marković is not considered as "political writer". But politics in his prose, for example – terror of Udba (the secret political police in communist Yugoslavia), "otkup" (confiscation of harvests by communists), violent inclusion of farmers to the cooperatives and other forms of repression against citizens in communist Yugoslavia, determines "from the depths" the life of the heroes of Beli Marković’s stories. The dissertation analyzes particularly those elements of political discourse which produce reader’s emotions and attitudes by which he is able to form a critical views on social and political order existed in Serbia after World War II, or the political events during the twentieth century in (post)communist Yugoslavia. The first chapter of the dissertation analyzes representation and realization of political discourse in the story “An Arsonist and Teresa full