Примена методе анализе (садржаја) докумената у истраживањима у политичким наукама

Abstract

Анализа (садржаја) докумената као научна метода, релативно мало се користи у процесу истраживања у политичким наукама. Не ретко, о њој ће се говорити као о техници, или само о поступку и начину анализе садржаја у социологији. У истраживању у политичким наукама, ова метода је присутна у фази прикупљања података као ефикасна оперативна метода, али није довољно заступљена у осталим фазама процеса научног истраживања. О томе сведоче бројни примери у радовима и истраживањима различитих нивоа научне и стручне компетентности. Па и онда када се представља коришћење методе анализе садржаја, заправо се најчешће ради само о простој анализи саставних делова неке појаве или уоченог проблема, а не о потпуном научном третману кључних елемената комуникације и квалитативном и квантитативном закључивању о ефектима. У овом раду показано је и на научним принципима објашњено како би метода анализе (садржаја) докумената која је сврстана у појединачне, оперативне методе, и чији се капацитети врло често и неаргументовано проблематизују и доводе у питање, могла да буде употребљена у свим фазама процеса научног истраживања. Осим тога, објашњено је како се методом анализе (садржаја) докумената могу подржати остале методе које се користе у фазама процеса научног истраживања, некада као подршка општенаучним или посебним научним методама, али некада и као коректив и провера поузданости и исправности њихове логичке, епистемолошке или аналитичко-техничке функције. У том смислу се настојало, да се истражи и објасни, метода анализе (садржаја) докумената као појединачна (емпиријска) метода и представи капацитет њене применљивости у свим фазама процеса научног истраживања у политичким наукама. Поред тога, истакнуто је размишљање и став, да ова метода на практичан начин не може бити употребљена само у своме квалитативном или само у квантитативном облику, већ увек у јединству своје две природе, што јој даје додатну способност и сврстава је у самосталне и довршене научне методе. Разматрањем појма и класификација методе анализе (садржаја) докумената објашњена је самостална улоге ове методе у истраживању и представљене су и описане њене битне одредбе. Такође, компаративним приступом наглашене се неке специфичности ове методе у односу на остале научне методе, првенствено у политичким наукама. У завршним поглављима овог рада детаљно је приказана специфична улога методе анализе (садржаја) докумената. Описане су карактеристике примене ове методе у кључним фазама процеса научног истраживања почев од улоге методе при избору теме, проблема и предмета истраживања, преко улоге методе у реализацији истраживања, па све до употребе методе анализе (садржаја) докумената при изради извештаја о истраживању. Објашњена је и улога методе у праћењу ефеката у науци, пракси, у јавном мњењу и у другим сферама живота, при чему је нагласак стављен на могућности методе да у садејству са другим научним методама прати целокупан процес научне и практичне делатности људи, како у друштвеној тако и у другим областима живота. У теоријском делу обраде ове методе афирмисани су капацитети ове методе, али и отворена нова питања која се односе на друге методе са којима је метода анализе (садржаја) документа у директној вези. Посебан акценат дат је на објашњењу релација квалитативне и квантитативне природе методе анализе (садржаја) докумената, односно неопходност комплементарног приступа овој методи приликом истраживања употребом ове методе. У том смислу је и објашњена научна потврда о потреби да технике ове методе није ни могуће раздвајати, јер се управо у техничким карактеристикама и квантитативне и квалитативне технике, односно у њиховом здруженом и надопуњујућем обухвату налази капацитет методе анализе (садржаја) докумената. То методу квалификује као компетентну за примену у свим фазама процеса научног истраживања у политичким наукама, а на тај начин се остварује и повезаност научне и друштвене оправданости истраживања.

Document content analysis as a scientific method is not frequently used in the political sciences research process. It is often discussed as a technique or only a procedure or way of analyzing content in sociology. In political sciences research, this method is present at the stage of collecting data as efficient operational method, but is not sufficiently present in other stages of scientific research process. This is witnessed by numerous examples in works and researches at various levels of scientific and expert competency. Even when using content analysis method is stated, it is most often only a simple analysis of integral parts of an occurrence or detected problem, and not a complete scientific treatment of key elements of communication or quality and quantity conclusion on effects. This paper also presents and scientifically explains how a document content analysis method, which is classified into individual, operational methods and whose capacities are often problematized and challenged, could be used in all stages of scientific research process. Apart from that, it is explained how document content analysis method can support other methods used in scientific research process stages, sometimes as supporting general scientific or special scientific methods and sometimes correcting and testing the reliability and validity of their logical, epistemological or analytical-technical effect. In that sense, the idea was to research and explain document content analysis method as individual (empirical) method and present the capacity of its applicability in all stages of the scientific research process in political sciences. Apart from that, focus is also on the idea that this method cannot be used in a practical way only in its qualitative or quantitative form, but always in unity of its two natures, which gives an additional capability and classifies it as independent and completed scientific methods. Independence of the role of this method in research is explained and its significant provisions are presented and described through considering the concept and classification of document content analysis method. In addition, comparative approach emphasizes certain specifics of this method in relation to others, primarily in political sciences. In final chapters, this paper thoroughly presents the specific role of document content analysis method. Characteristics of applying this method in key stages of the scientific research process are described, starting from the method’s role in selecting topic, problem and subject of research, all the way to using document content analysis method in creating research report. Role of the method in monitoring effects in science, practice, public opinion and other spheres of life is also described, while the focus is on the capability of the method, together with other methods, to follow the whole process of scientific and practical activities of people, in social, but also in other fields of life. In the theoretical part of processing this method, capacities of this method are asserted, but new questions are also opened, regarding other methods directly connected to the document content analysis method. Special emphasis is given to the explanation of relations of qualitative and quantitative nature of document content analysis method, i.e. the necessity of complementary approach to this method during the research with this method in place. In that sense, a scientific confirmation is explained in that variants of this method cannot be separated, since the capacity of document content analysis method is precisely in technical characteristics of both qualitative and quantitative variant, i.e. there is a capacity of document content analysis method in their joint and supplemented grasp. This is what qualifies the method as competent for application in all stages of the process of scientific research in political sciences, and thus the link is accomplished of scientific and social justification of research