Социјално психолошки аспекти процеса остваривања родне равноправности у Војсци Србије

Abstract

Интересовање за проучавање родне равноправности у систему одбране има велики теоријски и практични значај. Промена концепта безбедности формирала је услове да се имплементација родне перспективе у системима одбране схвати као незаобилазна компонента реформе сектора безбедности и важна претпоставка ефикасности тог процеса. Укидањем критеријума којима је војно образовање било намењено само једном полу (мушкарцима), стекли су се формални услови за процентуално повећање жена у војним редовима. Ипак, без утврђивања, за концепт родне равноправности релевантних, вредности и ставова припадника система одбране није могуће разумевање тренутног стања и вршење предвиђања даљег тока овог процеса. Из ових разлога, проучавање аспеката процеса остваривања родне равноправности у систему одбране представља актуелни друштвени и сазнајни проблем који тражи научни одговор. Проблем овог рада усмерен је на питање у којој мери су реализоване нормативно институционалне, социјално психолошке и организационе претпоставке за остваривање родне равноправности у систему одбране. У раду је стављен фокус на социјално психолошким аспектима. На основу чињенице да се у хијерархијски организованим системима, онда када се дефинишу стратегијска опредељења, активности морају реализовати у задатим временским оквирима, формирана је хипотеза да су у систему одбране усвојени и усклађени неопходни правни прописи, да су успостављени и функционални механизми за остваривање родне равноправности и да су остварени формално правни услови за обезбеђивање веће заступљености и учешћа жена у систему одбране. Хипотеза о оствареним нормативно институционалним аспектима родне равноправности проверавана је анализом резултата кроз седам циљева дефинисаних првим Националним акционим планом за примену Резолуције 1325 СБ УН у Републици Србији (2010-2015). У овом раду утврђивали смо социјално психолошкe аспектe остваривања родне равноправности у систему одбране преко вредности, ставова о родној равноправности, родних стереотипа и задовољства послом припадника система одбране. Избор аспеката теоријски је утемељен. Хипотеза гласи да су социјално психолошки аспекти мање повољни у односу на нормативно институционални аспект. Емпиријску основу овог дела рада чини секундарна анализа података из два пројекта Института за стратегијска истраживања Министарства одбране и анализа резултата добијених на основу спроведеног сопственог истраживања на узорку од 1087 припадника Војске Србије. Поред корелационе и факторске анализе (којој је подвргнут упитник Schein Descriptive Index) анализa података укључивала је и утврђивање значајности разлика, квалитативно дескриптивну и компаративну анализу. Резултати упућују на закључак да је код припадника система одбране изражено поштовање националног, породичног и религијског ауторитета и да су доминантне материјалистичке вредности. Међу официрима, изражена је већа спремност да се прихвати родна равноправност у јавној сфери у односу на приватну сферу. Постоји статистичко значајна разлика између испитаника мушког и женског пола када су у питању поједини аспекти задовољства послом и перцепције положаја жена у систему одбране. Такође, извршене процене карактеристика оба пола засићене су културолошким очекивањима од типичног мушкарца и типичне жене и добијени коефицијенти интракласне корелације упућују на закључак да родни стереотипи постоје код оба пола у популацији заполених у Војсци. Поред нормативно институционалног оквира и социјално психолошких аспеката, сматрали смо да успешност процеса остваривања родне равноправности зависи и од могућности промене организационе културе система. Из тог разлога, утврдили смо специфичности организационе културе Војске, елементе који треба да буду промењени у правцу остваривања родне равноправности и отпоре који се при томе могу јавити. С обзиром да важан аспект остваривања родне равноправности у систему одбране подразумева и формирање радног окружења које пружа подршку запосленима на релацији пословни – приватни живот, у овом раду утврдили смо које механизме подршке припадници система одбране сматрају релевантним. На крају овог рада, поред интерпретације резултата и потврђивања постављених хипотеза, понуђене су препоруке за унапређење процеса родне равноправности у Војсци Србије. Дата су приказа два модела страних армија, које су на међународном плану препознате као успешне у остваривању родне равноправности на националном нивоу (Оружане снаге Краљевине Шпаније) и имплементацији родне перспективе у мултинационалним операцијама (Оружане снаге Краљевине Шведске).

Interest in studying gender equality in defence system has a great theoretical and practical significance. Changes of security concept have formed the conditions for recognizing the implementation of a gender perspective in defence systems as an inevitable component of security sector reform and an important precondition for the efficiency of that process. Upon cancelling the criteria of military education determined only for one sex (male), formal circumstances for increasing the percentages of women in the military were accomplished. However, without defining values and attitudes of the defence system members which are relevant for gender equality it is not possible to understand current situation and to predict further course of this process. Therefore, studying the factors in the process of achieving gender equality is an ongoing social and cognitive problem that requires a scientific answer. Accordingly, the problem of this dissertation focuses on the question of the level to which normative institutional, social psychological and organizational prerequisites for achieving gender equality in defence system have been accomplished. In this paper, the main focus is on the social and psychological aspects. Based on the fact that in hierarchically organized systems, when the strategic path is determined, actions have to be realized within the given timeframe, the hypothesis is formed: the defence system has adopted and harmonized necessary legal regulations, mechanisms for achieving gender equality have been established and functional, formal and legal conditions for greater representation and participation of women in the defence system have been achieved. The hypotheses on the achieved normative and institutional aspects have been examined by analysing the results in regard to seven goals defined by first National Action Plan for the implementation of UN SC Resolution 1325 in the Republic of Serbia (2010-2015). In this dissertation, social and psychological factors of achieving gender equality in the defence system were examined through values, attitudes on gender equality, gender stereotypes and job satisfaction of the defence system members. Choice of these factors is theoretically justified. The hypothesis is that the social and psychological factors are less favourable compared to the normative institutional aspect. For this segment of dissertation the empirical basis is secondary data analysis from two projects of the Strategic Research Institute of the Ministry of Defence and the analysis of results obtained from personal empirical research on a sample of 1087 members of the Serbian Armed Forces. In addition to correlational and factorial analysis (which is subjected to a questionnaire Schein Descriptive Index), data analysis included the determination of difference significances, qualitative descriptive and comparative analysis. The results indicate that among the members of the defence system respect for national, family and religious authority is highly expressed and that materialistic values are dominant. Among the officers, there is a greater willingness to accept gender equality in the public sphere rather than in the private sphere. There is a statistically significant difference between male and female when it comes to some aspects of job satisfaction and perception of women in the defence system. Furthermore, the assessment of characteristics of both sexes are saturated with cultural expectations of typical man and typical women. Obtained intraclass correlation coefficients indicate gender stereotypes exist regardless of gender in the population of members of the Army. In addition to the normative institutional framework and social and psychological factors, we consider that the success of the process of achieving gender equality depends on the possibility of changing the organisational culture. For this reason, we determined the specificities of organizational culture of the Army, elements that should be changed towards achieving gender equality and the resistance that may occur during the process. Due to the fact that an important aspect of achieving gender equality includes work environment that supports employees in finding family – work balance, in this study we examined which mechanisms the defence system members considered supportive. In the end, in addition to the interpretation of the results and confirmation of hypotheses, we offered recommendations for improving the process of gender equality in the Serbian Army. Two models of foreign armies are presented, recognized internationally as successful in achieving gender equality at the national level (Armed Forces of the Kingdom of Spain) and as successful in the implementation of a gender perspective in multinational operations (Armed Forces of the Kingdom of Sweden).