Политичке коалиције у Србији од 1990. до 2009. године

Abstract

Циљ овог рада је провера генералне хипотезе да је коалиционо удруживањe политичких странака у Србиjи у периоду од 1990 – 2009. годинe било главно обeлeжje партиjског живота зeмљe, односно да су коалициона удруживања прeдстављала нeминовност за eфикасно остваривањe страначких циљeва, како у пeриоду прe, тако и послe одржаних избора. Феномен политичке коалиције проучаван је у политичком животу Републике Србије у периоду обнове вишестраначја у деведесетим годинама 20. века и првој деценији 21. века, на различитим нивоима страначких надметања (национални, субнационални, наднационални). У изради рада су коришћене хипотетичко-дедуктивна, компаративна и статистичка метода. Временски период на који је истраживање било ограничено логички се може поделити на две целине. Већ први период, од 1990. до 2000. године карактерише појава великог броја разноврсних коалиција. Узроке за релтаивно честе видове коалиционе сарадње ваљда потражити у великом броју новооснованих политичких странака и у карактеру изборног система који је био примењиван, а као значајне факторе не треба занемарити ни међуљудске односе страначких лидера и утицај страног фактора. Услед своје политичке снаге, владајући социјалисти су склапали далеко мањи број коалиција у односу на странке грађанске опозиције, које су знатно чешће улазиле у коалициона удруживања. Умешност СПС у склапању владавинских коалиција огледала се у томе што је ова партија током читаве ове деценије својим кадровима попуњавала три најзначајнија положаја у Републици Србији - места шефа државе и председника парламента и владе. Са друге стране, ниједна од великих опозиционих коалиција које су стваране у периоду од 1990 – 2000. године на националном нивоу није у својој основи имала програмску блискост. Све те коалиције настојале су да буду постављене што је могуће шире, без обзира на номиналну програмску орјентацију, ради рушења Милошевићевог режима...

The goal of this research is to put to the test the hypothesis that coalitional partnerships of political parties in Serbia during the period of 1990 – 2009 were the main characteristics of party life in the country in sense that coalitions were inevitable for efficient realisation of parties political goals, both before and after the elections. The phenomena of the coalitions was analysed on different levels of political competition (local, subnational and supranational) for the period of reestablishment of the multiparty system at the end of XX and beginning of XXI century. The hypothetical-deductive, comparative and statistical methods were used for analysis of the problems. Analysed period has been divided in two parts. First period, from 1990 – 2000, is characterised by significant number of variety of coalition. Causes for frequent coalitional cooperation should be sought in substantial number of newly formed political parties and the nature of electoral system. Personal relationships of the party leaders and the foreign enrolment should also be taken into account. Due to their political power, the socialist were in position to be less involved in formation of coalitions compared to liberal opposition which on the other hand organised coalitions more often. During that decade, the Socialist Party of Serbia was involved in governing coalitions with a goal to place their party’s members on three most important positions in Republic of Serbia – the president, the chairman of the National Assembly and the prime minister. On the other side, none of the major oppositional coalitions that formed on national level during the period from 1990 – 2000 had any programme similarities. All these coalitions tended to be set as broad as possible without any nominal political orientation and only with one objective – to overthrow the Milošević’s regime...