Приказ основних података о дисертацији

Coup d‟étate as an act of violent seizure of government – the case of Serbia and Yugoslavia in the first half of the 20 th century

dc.contributor.advisorSimeunović, Dragan
dc.contributor.otherPajvančić, Marijana
dc.contributor.otherGavrilović, Darko
dc.creatorMilenković, Miloš
dc.date.accessioned2016-10-20T12:13:19Z
dc.date.available2016-10-20T12:13:19Z
dc.date.available2020-07-04T14:24:31Z
dc.date.issued2016-06-06
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6832
dc.identifier.urihttp://educons.edu.rs/studije/doktorske-studije/repozitorijum/sr
dc.description.abstractДржавни удар, као облик нелегалне редукције политичке моћи, представља не само нелегалан већ и насилан акт смене врховних носилаца државне власти. Иако сваки од изведених државних удара, представља јединствен и непоновљиви пример, њиховом анализом се ипак могу уочити и одређене законитости. Независно од времена и простора у коме су се одиграли, уочено је да се државни удари одвијају у неколико фаза и да им обавезно претходни нека друштвена криза, која може бити производ противуречности унутар саме државе, или чешће унутрашња криза потпомогнута спољним фактором. Анализом актера дошло се до спознаје да се међу актерима у првом реду налазе националне оружане снаге, или њени делови, без чије је улоге беспредметно говорити о овој форми преврата. Поред националне армије, а за разлику од народних маса које немају значајнију улогу у овој врсти преврата, обавештајне служе су такође врло важан, а у последње време и незаобилазан актер државног удара. Пуч, који је само милитантнија форма државног удара забележен је и у српској националној историји и чини део српске политичке традиције. Управо су стога Мајски преврат и Двадесетседмомартовски пуч постали предмет овог истраживања, али за разлику од већине радова који се баве овом темом, ова докторска дисертација има политиколошки приступ проблему. Такође и државни удар „одозго“, као специфична форма државног удара у којој највиши носилац државне власти узурпира власт чиме на незаконит и неуставан начин за себе узима знатно већа овлашћења, али и диктатура као његова последица, представљају предмет ове докторске дисертације. Ова форма преврата анализирана је на примеру Шестојануарске диктатуре из 1929. године. И поред тога што је био предмет већег броја научних радова и експертских анализа, државни удар заслужује да се о њему и даље говори и пише, тим пре што таква форма преврата ипак није превазиђена већ се изнова јавља, нарочито у државама и регионима који су хронично оптерећени кризомsr
dc.language.isosccsr
dc.publisherУниверзитет Едуконс, Факултет за европске правно-политичке студијеsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceУниверзитет Едуконсsr
dc.subjectдржавни ударsr
dc.subjectпучsr
dc.subjectдиктатураsr
dc.subjectМајски превратsr
dc.subjectДвадесетседмомартовски пучsr
dc.subjectШестојануарска диктатураsr
dc.subject.classificationDruštvene naukesr
dc.titleDržavni udar kao akt nasilnog osvajanja vlasti – slučaj Srbije i Jugoslavije u prvoj polovini 20. vekasr
dc.title.alternativeCoup d‟étate as an act of violent seizure of government – the case of Serbia and Yugoslavia in the first half of the 20 th centuryen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBYsr
dcterms.abstractСимеуновић, Драган; Пајванчић, Маријана; Гавриловић, Дарко; Миленковић, Милош; Државни удар као акт насилног освајања власти – случај Србије и Југославије у првој половини 20. века; Државни удар као акт насилног освајања власти – случај Србије и Југославије у првој половини 20. века;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/62107/bitstream_62107.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/62108/bitstream_62108.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_6832


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији