Регулаторно-правни оквир заштите потрошача из односа осигурања

Abstract

У докторској дисертацији аутор анализира дефиниције појмова „потрошач” и „корисник услуге осигурања” јер садржина тих појмова опредељује круг лица са статусом потрошача и која, због тог својства, уживају заштиту у правном односу са јачом уговорном страном. Аутор посебно анализира како је заштита уговарача осигурања на основу разликовања великих и масовних ризика спроведена у националним законима држава чланица ЕУ. Када се ради о преговарању о условима уговора, уговорне стране имају заједнички интерес у размени информација, јер на тај начин могу да уштеде у трошковима преговарања и да брзо сазнају њима важне чињенице због којих би закључиле или одбиле да закључе уговор о осигурању. Зато се у раду анализира област узајамног информисања уговорних страна у односу осигурања, а посебно из угла заштите корисника услуге осигурања. Прво се разматрају правни а затим економски аспекти информисања уговорних страна, a затим обавезе друштава за осигурање и друштава за посредовање у вези са информисањем корисника услуге осигурања у упоредном и српском праву осигурања. Циљеви рада су били да се анализирају својства и околности у којима се неко лице сматра потрошачем на кога се примењују правила о заштити његових интереса, да се сагледају правила уговорног и статусног карактера којима се у различитим околностима штите интереси корисника услуге осигурања и да се истраже разлози за законску заштиту корисника услуга осигурања, а посебно разлози за увођење обавезе информисања уговарача осигурања. Приликом обраде постављених циљева, аутор је анализирао теоријске ставове одабраних домаћих и страних правних и економских аутора, прописе Републике Србије и одређени број прописа држава чланица Европске уније, користећи нормативни и упоредно-правни метод, као и логичке методе закључивања. У дисертацији је приказан утицај нове парадигме заштите корисника услуга осигурања кроз улогу и значај надзорног и регулаторног органа на решавање приговора корисника услуге осигурања. Резултат истраживања је да постоје институционални недостаци правног оквира за спровођење заштите потрошача из односа осигурања и да је алтернативно решавање спорова из односа осигурања нетранспарентно и да ствара неизвесност код потрошача услуга осигурања у погледу могућности институционалног решења спора без учешћа суда. На крају истраживања потврђена је главна хипотеза да су свеобухватни правни оквир и ефикасни институционални механизми алтернативног решавања спорова, гаранција правичне и уравнотежене заштите потрошача из уговора о осигурању.

U doktorskoj disertaciji autor analizira definicije pojmova „potrošač” i „korisnik usluge osiguranja” jer sadržina tih pojmova opredeljuje krug lica sa statusom potrošača i koja, zbog tog svojstva, uživaju zaštitu u pravnom odnosu sa jačom ugovornom stranom. Autor posebno analizira kako je zaštita ugovarača osiguranja na osnovu razlikovanja velikih i masovnih rizika sprovedena u nacionalnim zakonima država članica EU. Kada se radi o pregovaranju o uslovima ugovora, ugovorne strane imaju zajednički interes u razmeni informacija, jer na taj način mogu da uštede u troškovima pregovaranja i da brzo saznaju njima važne činjenice zbog kojih bi zaključile ili odbile da zaključe ugovor o osiguranju. Zato se u radu analizira oblast uzajamnog informisanja ugovornih strana u odnosu osiguranja, a posebno iz ugla zaštite korisnika usluge osiguranja. Prvo se razmatraju pravni a zatim ekonomski aspekti informisanja ugovornih strana, a zatim obaveze društava za osiguranje i društava za posredovanje u vezi sa informisanjem korisnika usluge osiguranja u uporednom i srpskom pravu osiguranja. Ciljevi rada su bili da se analiziraju svojstva i okolnosti u kojima se neko lice smatra potrošačem na koga se primenjuju pravila o zaštiti njegovih interesa, da se sagledaju pravila ugovornog i statusnog karaktera kojima se u različitim okolnostima štite interesi korisnika usluge osiguranja i da se istraže razlozi za zakonsku zaštitu korisnika usluga osiguranja, a posebno razlozi za uvođenje obaveze informisanja ugovarača osiguranja. Prilikom obrade postavljenih ciljeva, autor je analizirao teorijske stavove odabranih domaćih i stranih pravnih i ekonomskih autora, propise Republike Srbije i određeni broj propisa država članica Evropske unije, koristeći normativni i uporedno-pravni metod, kao i logičke metode zaključivanja. U disertaciji je prikazan uticaj nove paradigme zaštite korisnika usluga osiguranja kroz ulogu i značaj nadzornog i regulatornog organa na rešavanje prigovora korisnika usluge osiguranja. Rezultat istraživanja je da postoje institucionalni nedostaci pravnog okvira za sprovođenje zaštite potrošača iz odnosa osiguranja i da je alternativno rešavanje sporova iz odnosa osiguranja netransparentno i da stvara neizvesnost kod potrošača usluga osiguranja u pogledu mogućnosti institucionalnog rešenja spora bez učešća suda. Na kraju istraživanja potvrđena je glavna hipoteza da su sveobuhvatni pravni okvir i efikasni institucionalni mehanizmi alternativnog rešavanja sporova, garancija pravične i uravnotežene zaštite potrošača iz ugovora o osiguranju.

In doctoral dissertation author examines notions of the terms “consumer” and “insurance service user” because their content determines the circle of persons with consumer status and who, due to their features, enjoy protection in the legal relation with a stronger contract party. Author analyzes how policyholder protection has been transposed into the national laws of the EU Member States based on the large and mass risk definition. When it comes to negotiations about policy terms, contractual parties have a common interest in exchange of information, because they can save negotiation expenses and quickly learn important facts on which they would accept or reject to agree insurance policy. Hence, dissertation deals with the field of mutual disclosure between contract parties to insurance relation, particularly from the angle of the protection of insurance service user. Legal and economic aspects of the contract parties disclosure are reviewed first, then the duties of the insurance companies and insurance intermediaries to inform insurance service user in the comparative and Serbian insurance laws. Dissertation objectives were to examine features and circumstances in which certain person would be considered consumer subject to the rules for protecting his / her interests, to review the rules of the contract and regulatory nature, protecting, in different situations, insurance service user’s interest and to explore reasons for the legal protection of the insurance service user and particular reasons for introducing duty of disclosure towards policyholder. In the processing of the objectives set, the author has analyzed theoretical views of the selected domestic and foreign legal and economic commentators, legislation of the Republic of Serbia and a number of EU Member States’ legislation, using normative and comparative methods, as well as logical methods of illation. The new paradigm influence of the insurance service user protection has been presented in the dissertation through the role and importance of the supervisory and regulatory body on the resolution of the insurance service user complaint. The result of the research has shown that there are institutional flaws in the legal framework for protection of the consumer in insurance relation and that the alternative insurance dispute resolution mechanism is opaque and creates uncertainty with insurance service consumers over the possibility of an institutional dispute resolution without court engagement. At the end of the research, the main hypothesis that a fair and balanced protection of the insurance consumer protection is guaranteed by the all-inclusive legal framework and efficient institutional mechanisms for alternative dispute resolution has been confirmed.