Show simple item record

Uslovna osuda u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije;
A suspended sentence in the criminal legislation of Republic of Serbia

dc.contributor.advisorBjelajac, Željko
dc.contributor.otherBanović, Božidar
dc.contributor.otherPavlović, Zoran
dc.contributor.otherBjelajac, Željko
dc.creatorДрагојловић, Јоко
dc.date.accessioned2016-10-15T13:59:12Z
dc.date.available2016-10-15T13:59:12Z
dc.date.issued2016-10-05
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija147188928161713.pdf?controlNumber=(BISIS)101672&fileName=147188928161713.pdf&id=6732&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=101672&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije147188934953919.pdf?controlNumber=(BISIS)101672&fileName=147188934953919.pdf&id=6733&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/6828
dc.description.abstractДокторска дисертација се бави питањем адекватности условне осуде и условне осуде са заштитним надзором као мера криминалне политике. У том смислу, у савременој политици сузбијања криминалитета све више се настоји подићи ниво хуманости, а смањити ниво репресивности према учиниоцима кривичних дела. У данашње време се све више примењују кривичне санкције којима се не ограничава слобода учиниоцу кривичног дела, односно, настоји се што је могуће више смањити примена казне затвора, посебно оних краткотрајних, када се сврха кажњавања може постићи и изрицањем неке од алтернативних кривичних санкција. У том смислу, условна осуда је кривична санкција која се јавила пре свега као замена за краткотрајне казне затвора, јер је друштво спознало да се сврха кажњавања некада може постићи и само претњом да ће одређена казна бити и извршена. Сврха мера упозорења а самим тим и условне осуде јесте да се без ограничавања права и слобода, учинилац одврати од даљег вршења кривичних дела. Условна осуда је настала као одраз тежње да се казна прилагоди личности учиниоца кривичног дела тако да њено извршење буде одраз потребе за поправљањем делинквента. Дакле, условна осуда је кривична санкција која је производ савремене криминалне политике где се пре свега кажњавањем настоји постићи специјална превенција, односно васпитање и преваспитање делинквента, а не одмазда и испаштање. Условна осуда представља веома ефикасну кривичну санкцију у случајевима када је до извршења кривичног дела дошло из нехата или је пак реч о багателном криминалитету. У овим случајевима посматрано са криминално-политичког аспекта много је боље изрећи условну осуду, јер се и њоме може постићи сврха кажњавања, него ли неко лице послати на извршење краткотрајне казне затвора, где ће нужно доћи у контакт са затворском средином и осталим затвореницима, приликом чега ће доћи и до стигматизације, а шта на њега може деловати штетно и шта у крајњем случају може да има за резултат стварање нових криминогених фактора. Према томе, условна осуда је кривична санкција чији је основни циљ да замени краткотрајне казне затвора у оним ситуацијама у којима се сматра да ће се сврха кажњавања постићи и самом претњом да ће бити примењена казна у случају да учинилац настави да врши кривична дела. Предмет овог истраживања представља анализа условне осуде, као посебне кривичне санкције, оправданост њеног изрицања и њена улога у превенцији криминалитета. Како је условна осуда најчешће изрицана кривична санкција, сматрамо да постоји нарочита потреба за истраживањем ове теме. Односно с обзиром да условна осуда представља најчешће изрицану кривичну санкцију, неопходно је утврдити да ли она испуњава очекиване резултате, односно да ли се условном осудом постиже сврха кажњавања. Сходно томе, у овом раду условну осуду смо анализирали са теоријског аспекта, аспекта њеног легислативног регулисања у кривичном законодавству, како у Србији тако и у упоредном законодавству, као и са аспекта њене примене у судској пракси. Разматрање питања условне осуде као предмета овог рада систематизовано је у седам глава, поред увода и закључка. С обзиром на изнесено, у првом делу рада направили смо општи приступ условној осуди где смо обрадити појам и карактеристике условне осуде, правну природу као и сврху условне осуде. У другој глави обрадили смо историјски развој условне осуде где смо посебно анализирали настанак условне осуде у свету, различите системе условне осуде, као и њен настанак и развој у Србији. У трећој глави анализирали смо условну осуду у упоредном законодавству и то како у англосаксноском правном систему тако и у европскоконтиненталном правном систему. У четвртој глави направили смо анализу условне осуде са аспекта кривичног материјалног права. У овој глави детаљније смо анализирали услове за изрицање условне осуде, разлоге за опозивање условне осуде и рокове у којима се условна осуда може опозвати. Такође, у овој глави анализирали смо и условну осуду са заштитним надзором, услове за одређивање заштитног надзора као и садржину заштитног надзора. У петој глави обрадили смо условну осуду са кривично процесног аспекта. У овој глави обрадили смо и анализирали поступак за опозивање условне осуде, начин покретања поступка, претходна испитивања, одређивање и ток рочишта као и одлуке којима се рочиште окончава. У шестој глави обрадили смо поступак извршења условне осуде и условне осуде са заштитним надзором. У седмој глави рада направили смо истраживање које се односи на условну осуду. Први део истраживања односио се на испитивање ставова грађана о условној осуди и условној осуди са заштитним надзором. Као инструмент за прикупљање података коришћен је упитник. Циљ овог истраживања је било долажење до података и информација о ставовима грађана у вези са условном осудом. Други део истраживања се односио на анализу судске праксе по питању политике изрицања условне осуде и условне осуде са заштитним надзором. Наиме, анализиран је број изречених условних осуда у односу на остале врсте кривичних санкција, број изречених условних осуда у односу на кривична дела, број изречених условних осуда у односу на пол осуђеника, као и број опозваних условних осуда.sr
dc.description.abstractDoktorska disertacija se bavi pitanjem adekvatnosti uslovne osude i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom kao mera kriminalne politike. U tom smislu, u savremenoj politici suzbijanja kriminaliteta sve više se nastoji podići nivo humanosti, a smanjiti nivo represivnosti prema učiniocima krivičnih dela. U današnje vreme se sve više primenjuju krivične sankcije kojima se ne ograničava sloboda učiniocu krivičnog dela, odnosno, nastoji se što je moguće više smanjiti primena kazne zatvora, posebno onih kratkotrajnih, kada se svrha kažnjavanja može postići i izricanjem neke od alternativnih krivičnih sankcija. U tom smislu, uslovna osuda je krivična sankcija koja se javila pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne zatvora, jer je društvo spoznalo da se svrha kažnjavanja nekada može postići i samo pretnjom da će određena kazna biti i izvršena. Svrha mera upozorenja a samim tim i uslovne osude jeste da se bez ograničavanja prava i sloboda, učinilac odvrati od daljeg vršenja krivičnih dela. Uslovna osuda je nastala kao odraz težnje da se kazna prilagodi ličnosti učinioca krivičnog dela tako da njeno izvršenje bude odraz potrebe za popravljanjem delinkventa. Dakle, uslovna osuda je krivična sankcija koja je proizvod savremene kriminalne politike gde se pre svega kažnjavanjem nastoji postići specijalna prevencija, odnosno vaspitanje i prevaspitanje delinkventa, a ne odmazda i ispaštanje. Uslovna osuda predstavlja veoma efikasnu krivičnu sankciju u slučajevima kada je do izvršenja krivičnog dela došlo iz nehata ili je pak reč o bagatelnom kriminalitetu. U ovim slučajevima posmatrano sa kriminalno-političkog aspekta mnogo je bolje izreći uslovnu osudu, jer se i njome može postići svrha kažnjavanja, nego li neko lice poslati na izvršenje kratkotrajne kazne zatvora, gde će nužno doći u kontakt sa zatvorskom sredinom i ostalim zatvorenicima, prilikom čega će doći i do stigmatizacije, a šta na njega može delovati štetno i šta u krajnjem slučaju može da ima za rezultat stvaranje novih kriminogenih faktora. Prema tome, uslovna osuda je krivična sankcija čiji je osnovni cilj da zameni kratkotrajne kazne zatvora u onim situacijama u kojima se smatra da će se svrha kažnjavanja postići i samom pretnjom da će biti primenjena kazna u slučaju da učinilac nastavi da vrši krivična dela. Predmet ovog istraživanja predstavlja analiza uslovne osude, kao posebne krivične sankcije, opravdanost njenog izricanja i njena uloga u prevenciji kriminaliteta. Kako je uslovna osuda najčešće izricana krivična sankcija, smatramo da postoji naročita potreba za istraživanjem ove teme. Odnosno s obzirom da uslovna osuda predstavlja najčešće izricanu krivičnu sankciju, neophodno je utvrditi da li ona ispunjava očekivane rezultate, odnosno da li se uslovnom osudom postiže svrha kažnjavanja. Shodno tome, u ovom radu uslovnu osudu smo analizirali sa teorijskog aspekta, aspekta njenog legislativnog regulisanja u krivičnom zakonodavstvu, kako u Srbiji tako i u uporednom zakonodavstvu, kao i sa aspekta njene primene u sudskoj praksi. Razmatranje pitanja uslovne osude kao predmeta ovog rada sistematizovano je u sedam glava, pored uvoda i zaključka. S obzirom na izneseno, u prvom delu rada napravili smo opšti pristup uslovnoj osudi gde smo obraditi pojam i karakteristike uslovne osude, pravnu prirodu kao i svrhu uslovne osude. U drugoj glavi obradili smo istorijski razvoj uslovne osude gde smo posebno analizirali nastanak uslovne osude u svetu, različite sisteme uslovne osude, kao i njen nastanak i razvoj u Srbiji. U trećoj glavi analizirali smo uslovnu osudu u uporednom zakonodavstvu i to kako u anglosaksnoskom pravnom sistemu tako i u evropskokontinentalnom pravnom sistemu. U četvrtoj glavi napravili smo analizu uslovne osude sa aspekta krivičnog materijalnog prava. U ovoj glavi detaljnije smo analizirali uslove za izricanje uslovne osude, razloge za opozivanje uslovne osude i rokove u kojima se uslovna osuda može opozvati. Takođe, u ovoj glavi analizirali smo i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom, uslove za određivanje zaštitnog nadzora kao i sadržinu zaštitnog nadzora. U petoj glavi obradili smo uslovnu osudu sa krivično procesnog aspekta. U ovoj glavi obradili smo i analizirali postupak za opozivanje uslovne osude, način pokretanja postupka, prethodna ispitivanja, određivanje i tok ročišta kao i odluke kojima se ročište okončava. U šestoj glavi obradili smo postupak izvršenja uslovne osude i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. U sedmoj glavi rada napravili smo istraživanje koje se odnosi na uslovnu osudu. Prvi deo istraživanja odnosio se na ispitivanje stavova građana o uslovnoj osudi i uslovnoj osudi sa zaštitnim nadzorom. Kao instrument za prikupljanje podataka korišćen je upitnik. Cilj ovog istraživanja je bilo dolaženje do podataka i informacija o stavovima građana u vezi sa uslovnom osudom. Drugi deo istraživanja se odnosio na analizu sudske prakse po pitanju politike izricanja uslovne osude i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Naime, analiziran je broj izrečenih uslovnih osuda u odnosu na ostale vrste krivičnih sankcija, broj izrečenih uslovnih osuda u odnosu na krivična dela, broj izrečenih uslovnih osuda u odnosu na pol osuđenika, kao i broj opozvanih uslovnih osuda.sr
dc.description.abstractThe doctoral dissertation deals with the issue of adequacy of a suspended sentence and a suspended sentence with supervision as a measure of criminal policy. In this sense, the contemporary politics of combating crime, increasingly seeks to raise the level of humanity, a to reduced the level of repression towards the offenders. Nowadays are increasingly applicable criminal sanctions which does not limit the freedom of the offender, respectively seeking to reduce the use of imprisonment if possible, especially short-term, when the purpose of punishment can be achieved by imposing some of the alternative criminal sanctions. In this regard, the suspended sentence is a criminal sanction which occurred primarily as a replacement for short-term prison sentences, because the society recognized that the purpose of punishment can sometimes be achieved through the threat that a particular sentence will be carried out. The purpose of warning measures and therefore the suspended sentence is that there are no restriction of rights and liberties, and to deter the perpetrator from further commission of other offenses. A suspended sentence is a result of the aspirations that the sentence can adjust a personality of the offender so that its execution of the sentence is a reflection of the need for correcting the offender. Thus, the suspended sentence is a criminal sanction which is a product of modern criminal policy which is primarily seeking to achieve special prevention through punishment, and education and re-education of the offender, rather than retribution and penance. A suspended sentence is a very effective criminal sanction in cases where the offense has occurred by negligence or in the cases of minor offenses. In these cases, viewed from the criminal-political aspect, is much better to impose a suspended sentence, because it can achieve the purpose of punishment rather than to send a person to the execution of short-term prison sentences, where they will necessarily come into contact with the prison environment and with the prisoners, which will lead to the stigmatization, that can have negative effects on him, and what ultimately may have resulted in the creation of new criminal factors. Because of that, the suspended sentence is a criminal sanction whose primary objective is to replace short-term prison sentences in those situations in which it is considered that it will achieve the purpose of punishment through the threat of punishment which will be will be applied in the event that the offender continues to commit criminal acts. The subject of this research is the analysis of the suspended sentence, as well as the specific criminal sanctions, justification for its imposition and her role in crime prevention. As the suspended sentence is usually imposed criminal sanctions, we believe that there is a particular need for research of this topic. Considering that the suspended sentence is the most frequently criminal proposed sanction, it is necessary to determine whether it meets the expected results, or whether the suspended sentence accomplishes the purpose of punishment. Accordingly, in this study we analyzed the suspended sentence from a theoretical point of view, the aspect of its legislative regulation in the criminal law, both in Serbia and in comparative law, as well as in terms of its application in judicial practice. Discussing the issue of the suspended sentence as a subject of this work has been classified in the seven chapters, in addition to the introduction and conclusion. Considering what we already mentioned above, in the first chapter of the research we made a general approach to the suspended sentence, where we examined the concept and characteristics of the suspended sentence, the legal nature and purpose of the suspended sentence. In the second chapter we dealt with the historical development of of the suspended sentence, where we specifically analyzed the emergence of the suspended sentence in the world, different systems of the suspended sentence, as well as its origin and development in Serbia. In the third chapter, we analyzed a suspended sentence in comparative law, both in Anglo-Saxon legal system and the Euro-continental legal system. In the fourth chapter we have made analysis of suspended sentence with aspects of material criminal law. In this chapter we have analyzed in detail the conditions for imposing the suspended sentence, the reasons for the revocation of the suspended sentence and the terms in which the suspended sentence may be revoked. Also in this chapter we have analyzed the suspended sentence with supervision, the conditions for determining protective supervision and the content of protective supervision. In the fifth chapter we dealt with a suspended sentence with criminal procedural aspect. In this chapter, we have processed and analyzed the proceedings for the revocation of a suspended sentence, the method of initiation of proceedings, preliminary tests, the determination of the current hearings and decisions which can end a hearing. In the sixth chapter we covered the procedure for execution of the suspended sentence and a suspended sentence with supervision. In the seventh chapter of the study we did a research regarding the suspended sentence. The first part of the research was to study the views of citizens about the suspended sentence and suspended sentence with supervision. As an instrument for data collection a questionnaire was used. The aim of this study was to determinate information and data about the views of citizens in connection with a suspended sentence. The second part of the research is dedicated to the analysis of case law regarding the policyof  imposing a suspended sentence and a suspended sentence with supervision Specifically, we analyzed the number of suspended sentences imposed in relation to other types of criminal sanctions, the number of suspended sentences imposed in relation to the offenses, the number of suspended sentences imposed in relation to the gender of convicts and the number of revoked suspended sentences.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет Привредна академија у Новом Саду, Правни факултет за привреду и правосуђеsr
dc.rightsAttribution-NonCommercial-NoDerivs
dc.sourceУниверзитет Привредна академија у Новом Садуsr
dc.subjectУсловна осудаsr
dc.subjectUslovna osudasr
dc.subjectsuspended sentenceen
dc.subjectthe protective supervisionen
dc.subjectthe period of probationen
dc.subjectrevocation of a suspended sentenceen
dc.subjecta measure of contemporary policies of combating crimeen
dc.subjectzaštitni nadzorsr
dc.subjectperiod proveravanjasr
dc.subjectopozivanje uslovne osudesr
dc.subjectmere savremene politike suzbijanja kriminalitetasr
dc.subjectзаштитни надзорsr
dc.subjectпериод проверавањаsr
dc.subjectопозивање условне осудеsr
dc.subjectмере савремене политике сузбијања криминалитетаsr
dc.titleУсловна осуда у кривичном законодавству Републике Србијеsr
dc.titleUslovna osuda u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbijesr
dc.titleA suspended sentence in the criminal legislation of Republic of Serbiaen
dc.typeThesissr
dcterms.abstractБјелајац, Жељко; Бановић, Божидар; Павловић, Зоран; Бјелајац, Жељко; Dragojlović, Joko; Условна осуда у кривичном законодавству Републике Србије; Условна осуда у кривичном законодавству Републике Србије; Uslovna osuda u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije;


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record