Приказ основних података о дисертацији
Анализа фактора ризика за суицидално понашање код афективних и схизофрених поремећаја
Analysis of risk factors for suicidal behavior within affective and schizophrenic disorders
dc.contributor.advisor | Ненадовић, Милутин М. | |
dc.creator | Станојевић, Албина А. | |
dc.date.accessioned | 2016-09-23T12:02:15Z | |
dc.date.available | 2016-09-23T12:02:15Z | |
dc.date.available | 2020-07-04T13:46:33Z | |
dc.date.issued | 2016 | |
dc.identifier.uri | https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6581 | |
dc.identifier.uri | eteze.pr.ac.rs | sr |
dc.description.abstract | Увод: Ментални поремећаји и обољења су највећи фактори ризика за суицидалност. Афективни поремећаји и схизофренија као психијатријски ентитети су најфрекфентнији ризико фактори суицидалног понашања. Ризик за суицид се може предвидети утврђивањем фактора ризика и процене суицидалности индивидуе. Податак о хередитету и ранијим покушајима самоубиства су битни за психијатра у предикцији суицида. Циљ: Основни циљ овог истраживања је да се процени суицидални ризик код хоспитализованих пацијената са афективним поремећајем и схизофренијом, а добијени резултати доведу у везу са њиховим демографским карактеристикама. Утврдиће се и постојање позитивне корелације тежине клиничке слике и утврђене висине суицидалног ризика. Методе: Истраживањем је обухваћено 180 пацијената. Експерименталну групу чини 120 пацијената са афективним поремећајима (рекурентни депресивни и афективни поремећаји), а контролна група је 60 схизофрених пацијената. Инструменти коришћени у овом истраживању су : структурисани психијатријски интервју, скала за процену тежине клиничке слике схизофреније и скала за процену тежине депресије, и Колумбијска скала процене озбиљности суицида. Добијени подаци су обрађени стандардним статистичким методама. Коришћена је и мултифакторијална анализа за одређивање фактора – варијабли које су означене као предиктори суицида. Резултати: Суицидална идеација мерена валидном рејтинг скалом C-SSRS утврђена је код 155 испитаника или у 86,1% укупног узорка. Истраживањем је потврђен статистички значајно већи број покушаја самоубиства код жена у односу на мушкарце у експерименталној групи (п<0.05). Суицидално понашање је чешће код испитаника млађе животне доби (χ2=6.295, п<0.05) а њих 60% показују суицидално понашање ако се млађи испитаници посматрају као посебна категорија. Заључак: Испитаници са повишеним суицидалним понашањем су женског пола млађе животне доби, имали су претходне покушаје суицида и они за које постоје подаци о суициду у породици. Суицидално понашање је чешће и већег интезитета код испитаника са афективним поремећајима поређено са схизофреним. | sr |
dc.language.iso | scc | sr |
dc.publisher | Универзитет у Приштини (Косовска Митровица), Медицински факултет | sr |
dc.rights | openAccess | en |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/ | |
dc.source | Универзитет у Приштини [Косовска Митровица] | sr |
dc.subject | Суицидално понашање | sr |
dc.subject | фактори ризика за суицид | sr |
dc.subject | афективни поремећаји | sr |
dc.subject | суицидално понашање код схизофрених | sr |
dc.title | Анализа фактора ризика за суицидално понашање код афективних и схизофрених поремећаја | sr |
dc.title.alternative | Analysis of risk factors for suicidal behavior within affective and schizophrenic disorders | en |
dc.type | doctoralThesis | en |
dc.rights.license | BY-NC-ND | sr |
dcterms.abstract | Nenadović, Milutin M.; Stanojević, Albina A.; Analiza faktora rizika za suicidalno ponašanje kod afektivnih i shizofrenih poremećaja; | |
dc.identifier.fulltext | https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60609/albina_stanojevic_dd.pdf | |
dc.identifier.fulltext | http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60609/albina_stanojevic_dd.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_6581 |