Посебности доказивања дела високотехнолошког криминала

Abstract

Предмет дисертације је уочавање и анализа посебности откривања и доказивања кривичних дела обухваћених појмом високотехнолошког криминала. У раду је указано је на одређене аспекте високотехнолошког криминала који га чине у значајној мери комплексном темом за проучавање од стране правника, а њихово неразумевање, односно неузимање у обзир представља озбиљну препреку институционалном одговору од стране надлежних органа. Наиме, поједине појавне облике карактерише просторна удаљеност између учиниоца и оштећеног која може бити прилично екстремна чиме се под местом извршења кривичног дела може сматрати неколико локација укључујући и неколико држава. Осим тога, вероватноћа откривања учинилаца је далеко мања него код традиционалних кривичних дела услед могућности сакривања идентитета у кибер простору при чему су средства извршења у домену високе технологије које се непрестано мења и учиниоци имају широк избор инструментаријума. С обзиром на то да се ради о релативно новој појави за надлежне органе, у погледу које су неопходна специјализована знања, кроз анализу прописа и примера добре праксе уочени су облици специјализације надлежних органа у супротстављању високотехнолошком криминалу. Уопште, размотрена су овлашћења која је потребно дати надлежним органима како би се створили одговарајући механизми за улажење у траг учиниоцима кривичних дела и обезбеђење доказа за потребе покретања и вођења кривичног поступка. Полазећи од тога да се природа електронских записа који би се могли употребити као доказ у кривичном поступку и потребан форензички рад у прикупљању и обради тих података веома разликују у односу на уобичајене трагове и доказе, посебна пажња је посвећена правилима криминалистичке тактике и технике прилагођеним специфичностима података у рачунарима, рачунарским системима и рачунарским мрежама (тзв. дигитална форензика).

The subject of the dissertation is the identification and analysis of specifics of detecting and proving criminal offenses covered by the concept of cyber-tech crime. The paper points to certain aspects of cybercrime that make it significantly complex subject for the study by lawyers, and which lack of understanding or not taking into account, constitutes a serious obstacle to the institutional response by the competent authority. In fact, some forms of cyber crime are characterized by the spatial distance between the perpetrator and the victim, which can be quite extreme, while under the place of commission of the crime several locations, including several states, may be considered. In addition, the probability of detection of offenders is far smaller than in case of traditional crimes, due to the possibility of hiding the identity in cyber space, where the means of execution are in the field of high technologies constantly changing which provides offenders with a wide variety of instruments and tools. Given that this is a relatively new phenomenon for the competent authorities, in respect of which the necessary specialized knowledge is needed, through the analysis of the regulations and good practice the forms of specialization of competent authorities in fighting cybercrime are observed. In general, the author reviewed the powers that should be given to the competent authorities in order to create appropriate mechanisms for tracing offenders and securing evidence for the purpose of initiation and conduct of criminal proceedings. Starting from the fact that the nature of electronic records that could be used as evidence in criminal proceedings and necessary forensic work in collecting and processing these data are very different compared to the usual clues and evidence, particular attention was paid to the rules of criminal tactics and techniques adapted to specific data in computers, computer systems and computer networks (the so-called. digital forensics). In order to make certain de lege ferenda proposals, the problems faced by the authorities are analyzed, as well as positive legal framework in Republic of Serbia which was compared to the relevant regulations at the international level and the provisions of relevant legislation in individual countries.