Облигациони односи у Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору и њихова примјена између два свјетска рата : (1918-1941. године)

Abstract

Докторска дисертација „Облигациони односи у Општем имовинском законику за Књажевину Црну Гору и њихова примјена између два свјетска рата (1918-1941. године)“ бави се материјом облигационог права у Општем имовинском законику (1888). Имајући у виду да скоро половина норми овог Законика (који има 1031 члан) регулише материју облигационог права, у раду није било могуће приказати цјелокупан систем тих норми већ је услиједила анализа најзначајнијих питања. У том смислу посматрао се сам начин излагања норми облигационог права у Општем имовинском законику, а након тога је било потребно приказати ко је могао учествовати у правном промету и који су били основни инструменти тога промета. Овим радом ће се сагледати како је Богишић посредством Имовинског законика уградио модерна рјешења европског права у правни систем земље у којој је до тада доминирало обичајно право. Богишићев метод рада је показао најбоље резултате управо у сегменту облигационих односа. Имајући то у виду, у раду је извршена анализа посматраних норми на два нивоа, теоријском и практичном. Наиме, након нормативне анализе појединих норми освијетлило се њихово поријекло, а након тога и степен примјене у пракси. Први дио рада бавио се општим питањима која су везана за временско и просторно важење Општег имовинског законика. Након тога услиједило је одређивање самог појма уговора у Имовинском законику уз дефинисање услова који су били неопходни за настанак пуноважног уговора. Особито мјесто је заузело одређивање уговорног капацитета дјелимично способних лица, Куће и удатих жена. Дошло се до сазнања да су промјене у положају ових лица биле последица све присутнијег индивидуализма.

In this doctoral dissertation author examines rules of General Property Code (1888) about obligations. Considering that half of rules of this Code (which has 1031 articles) regulates the law of obligations, it wasn't possible to give description of all that rules so it deals with the most important questions in this field. Taking into account, it opserve the maner of exposure relevant system of rules. After that, it shows who could be legal entity and how he could act. It is viewable how Bogisic used General Property Code to impose modern rules of European law in legal body of country in which, as far as, had dominated common law. Bogisic's mode point the best results in the field of the obligations. In this paper author analyze relevant rules from two views: practical and theoretical. Namely, he examines the genesis of those rules and range of their application. First, the subject of matter is temporal and territorial validity of General Property Code. After that, author gives a concept of contract in Code and define requirements for its validity. Special place is given to contractual ability of persons in power, the House and women. After the analysis we can set up a conclusion that status of this persons had changed because of growing individualism. The rules of the Code about the consensus and the object of performance didn't include any differentness. If we look at the form of contract, Code had modern attitude. In the chapter about security for fulfilment of the obligation, it was analysed genesis of suretyship, conventional penalty and the arrha from common law, through General Property Code till now. The suretyship was accessory to a principal obligation and the liability of the surety became subsidiary. At least, the surety who had discharged the obligation had a right of recourse against the principal debtor.