| dc.description.abstract | Докторска теза Феномен смрти у Шекспировим трагедијама се бави критичком
анализом „великих“ трагедија Вилијама Шекспира, конкретно физичким и
метафизичким манифестацијама смрти у њима. Однос трагичних ликова према смрти,
типологија умирања, симболи и иконографија ове вечне људске мистерије, бинарно
опозитне категорије смрти, као и естетички и аксиолошки најзначајнији искази о овом феномену су анализирани кроз четири најпознатије Шекспирове трагедије: Хамлет,Отело, Краљ Лир и Магбет.Феномен смрти је испитан мултидисциплинарно-дијахронијским приступом, а у самим трагедијама је овај феномен анализиран плурализмом књижевних метода.
Овакво унутрашње и спољашње проучавање књижевног текста представља покушај да
се достигне тоталитет у проучавању књижевности. Дијахронијски приказ филозофских, религијских, психолошких, антрополошких и социолошких мисли о смрти нам је открио плурализам идеја и теорија о овом феномену, које су нам помогле да боље разумемо амбивалентну ренесансну мисао о њему, фокусирајући се првенствено на његову литерарну експликацију. Захваљујући оваквом приступу, у Шекспировим трагедијама смо пронашли зачетке многих модерних идеја о феномену смрти.
Истраживањем друштвено - историјских прилика ренесансе, религиозних сукоба и
традиционалних веровања који су заједно формирали однос човека према смрти,
постала су јаснија и осећања усамљености, скептицизма и песимизма у овој епохи.
Фасцинираност феноменом смрти се огледа код свих важнијих мислилаца и писаца
ренесансе, али је Шекспир најсувереније и најсистематичније зашао у скривене кутке људског ума и испитујући његове конфузне мисли, страхове и дубиозе о смрти, филозофски је контемплирао о људској трагичној судбини. Он је владајуће друштвене, религиозне и филозофске мисли о феномену смрти инкорпорирао у своја дела, али их је истовремено преиспитивао, сумњичио, па чак и пародирао. То се може приметити и у Шекспировим делима која нису од примарног значаја за наше истраживање, али ће се најексплицитније исказати у „великим“ трагедијама.Хамлет је трагедија сва саткана од жалости за мртвима, стрепње од смрти и непрозирне таме која скрива њену мистерију. Тајанствено и полифоно значење смрти у овој трагедији се открива путем физичких и метафизичких манифестација овог феномена, богате иконографије смрти и филозофских дилема насловног јунака. Хамлет постаје гласноговорник филозофије као науке која учи о смрти (melete thanatu). Отело је „трагедија мрака“ и смрт се у њој тихо и лукаво прикрада својим жртвама преко свог посланика Јага. Краљ Лир описује тешкоће живљења, али и умирања. Смрт је у овој трагедији велики „господар“ који увек долази касно и не нуди хришћанску утеху.
Главна тема Магбета је убиство, а физичке и метафизичке манифестације смрти које доминирају овом драмом су крв, мрак, кошмари и духови. Самом Магбету смрт постаје крајњи апсурд живота, поништење и ништавило. | sr |
