Show simple item record

dc.contributor.advisorЛончар Вујновић, Мирјана
dc.creatorАндрејевић, Ана М.
dc.date.accessioned2016-09-06T07:34:49Z
dc.date.available2016-09-06T07:34:49Z
dc.date.available2020-07-04T13:52:51Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.urieteze.pr.ac.rssr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6483
dc.description.abstractДокторска теза Феномен смрти у Шекспировим трагедијама се бави критичком анализом „великих“ трагедија Вилијама Шекспира, конкретно физичким и метафизичким манифестацијама смрти у њима. Однос трагичних ликова према смрти, типологија умирања, симболи и иконографија ове вечне људске мистерије, бинарно опозитне категорије смрти, као и естетички и аксиолошки најзначајнији искази о овом феномену су анализирани кроз четири најпознатије Шекспирове трагедије: Хамлет,Отело, Краљ Лир и Магбет.Феномен смрти је испитан мултидисциплинарно-дијахронијским приступом, а у самим трагедијама је овај феномен анализиран плурализмом књижевних метода. Овакво унутрашње и спољашње проучавање књижевног текста представља покушај да се достигне тоталитет у проучавању књижевности. Дијахронијски приказ филозофских, религијских, психолошких, антрополошких и социолошких мисли о смрти нам је открио плурализам идеја и теорија о овом феномену, које су нам помогле да боље разумемо амбивалентну ренесансну мисао о њему, фокусирајући се првенствено на његову литерарну експликацију. Захваљујући оваквом приступу, у Шекспировим трагедијама смо пронашли зачетке многих модерних идеја о феномену смрти. Истраживањем друштвено - историјских прилика ренесансе, религиозних сукоба и традиционалних веровања који су заједно формирали однос човека према смрти, постала су јаснија и осећања усамљености, скептицизма и песимизма у овој епохи. Фасцинираност феноменом смрти се огледа код свих важнијих мислилаца и писаца ренесансе, али је Шекспир најсувереније и најсистематичније зашао у скривене кутке људског ума и испитујући његове конфузне мисли, страхове и дубиозе о смрти, филозофски је контемплирао о људској трагичној судбини. Он је владајуће друштвене, религиозне и филозофске мисли о феномену смрти инкорпорирао у своја дела, али их је истовремено преиспитивао, сумњичио, па чак и пародирао. То се може приметити и у Шекспировим делима која нису од примарног значаја за наше истраживање, али ће се најексплицитније исказати у „великим“ трагедијама.Хамлет је трагедија сва саткана од жалости за мртвима, стрепње од смрти и непрозирне таме која скрива њену мистерију. Тајанствено и полифоно значење смрти у овој трагедији се открива путем физичких и метафизичких манифестација овог феномена, богате иконографије смрти и филозофских дилема насловног јунака. Хамлет постаје гласноговорник филозофије као науке која учи о смрти (melete thanatu). Отело је „трагедија мрака“ и смрт се у њој тихо и лукаво прикрада својим жртвама преко свог посланика Јага. Краљ Лир описује тешкоће живљења, али и умирања. Смрт је у овој трагедији велики „господар“ који увек долази касно и не нуди хришћанску утеху. Главна тема Магбета је убиство, а физичке и метафизичке манифестације смрти које доминирају овом драмом су крв, мрак, кошмари и духови. Самом Магбету смрт постаје крајњи апсурд живота, поништење и ништавило.sr
dc.language.isosccsr
dc.publisherУниверзитет у Приштини (Косовска Митровица), Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Приштини [Косовска Митровица]sr
dc.subjectВилијам Шекспирsr
dc.subjectренесансна енглеска књижевностsr
dc.subjectтрагедијаsr
dc.subjectфеноменsr
dc.subjectсмртsr
dc.subjectубиствоsr
dc.subjectсамоубиствоsr
dc.subjectживотsr
dc.subjectљубав.sr
dc.titleФеномен смрти у Шекспировим трагедијамаsr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBYsr
dcterms.abstractLončar Vujnović, Mirjana; Andrejević, Ana M.; Fenomen smrti u Šekspirovim tragedijama;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/61301/ana_andrejevic_dd.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record