Лексикографија школских речника руског језика у српској и хрватској говорној и социокултурној средини

Abstract

Предмет нашег рада је анализа лексикографских поступака у школским речницима руског језика у српској и хрватској говорној средини. У раду смо поред теоријских оквира развоја лексикографије анализирали макро- и микроструктуру школског речника, као и развој методике наставе руског језика на нашем говорном простору у периоду од средине XIX века до прве декаде XXI века. Историја лексикографије сведочи да је од својих почетака решавала педагошке задатке, односно бавила се објашњавањем тешко разумљивих речи. Томе су докази бројни, од првих сачуваних сумерских глинених таблица до савремених школских речника. Само питање намене лексикографског дела указује на специфичност спољашње и унутрашње структуре школских речника, односно строго формулисану концепцију као и распоред и међуоднос његових појединих делова. Из шире посматраног корпуса одабрали смо, са наше тачке гледишта најрелевантнија лексикографска дела и по хронолошком реду их анализирали са тачке гледишта квалитативне методе. Резултати до којих смо дошли сведоче о томе да школска лексикографија прати развој методике наставе страних језика, самим тим развијајући се сама као наука. Истовремено, уочили смо да специфичност односа два блискосродна језика одређује правила лексикографског поступка почевши од структурног, преко фактичког до функционалног нивоа, а тим самим потврђује хипотезу о могућности научно засноване конструкције модела школског речника намењеног носиоцима блискосродних језика. Такође, на основу анализе уџбеничких комплета и анкете спроведене међу наставницима руског језика, констатовали смо да се речници, недовољно користе у настави. Овај податак по нашем мишљењу сведочи о неопходности усавршавања, пре свега, предавача руског језика који би ученицима требало да помогну у овладавању лексикографском конпетенцијом.

The subject of our thesis is the analytical study of lexicographical methods of Russian learner’s dictionaries applied within the Serbo-Croatian / Serbian language environment. The thesis addresses the theoretical framework of lexicographical development and examines both the extant micro- and macrostructural characteristics of learner’s dictionaries as well as the methodology of Russian language teaching within our language environment over a period from mid XIX century until the first decade of the XXI century. A closer look at the history of lexicography, extending from the clay tablets of ancient Sumer to modern learner’s dictionaries, witnesses to an enduring preoccupation with pedagogical approaches, and in particular the elucidation of difficult words. A lexicographical work’s inherent purpose streamlines the particularities of interal and external structures of learner’s dictionaries, determining their microstructure, the layout, and the internal relations and co-dependence of their parts. Our thesis examines the most relevant lexicographical works of the extant corpus. The addressed works are chronologically arrayed and subjected to a qualitative analysis. Our conclusions point to a close relationship between the methodologies of didactic lexicography and that of foreign language teaching, as well as to the rise of didactic lexicography as a distinct field of research. The thesis dedicates particular attention to factual, structural and functional specificities of lexicographical methods forced by language kinship considerations. Both an examination of textbooks and a survey russian language teachers point to an insufficient use of dictionaries within the didactic process. It is our conclusion that increased lexicographical vocation training for teaching staff would benefit both the language teaching process and the lexicographical competence of students.