Стилизација породичних односа у српским народним епским песмама и баладама

Abstract

Главни предмет рада представља истраживање стилизације породичних односа у српским народним епским песмама и баладама. Као основна социокултурна јединица друштва, традиционална породица у усменом песништву представља културну матрицу на којој се обликују сложени односи између јунака епских песама и балада и њихових крвних и духовних сродника. Стилизација породичних односа тако представља контекст у којем се граде и обликују епске биографије јунака. Истраживање стилизације породичних односа одгонета и раслојава основне обрасце на којима се темеље породични односи у традиционалној култури, интерпретира обредно-обичајну традицијску праксу, етнографске елементе као и историјски контекст у усменим поетским остварењима. Посебна пажња усмерава се на позицију народног ствараоца, као и на његову улогу повлашћеног посредника између усмене традиције и колектива. Интерпретација етнографских елемената, обредне симболике, као и законитости епског обликовања стварности утемељена је на методолошком плурализму. Слојевит и значењски богат свет народних епских песама и балада могуће је разумети и тумачити комбиновањем достигнућа и сазнања књижевноисторијске, феноменолошке, херменеутичке, филолошке методе, као и структуралистичког, етнографског и етнолингвистичког приступа. Синхрони и дијахрони приступ стилизацији породичних односа у народним епским песмама и баладама на широком географском терену и у историјском контексту остварен је на следећој грађи: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, В. Богишића, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, Г. Геземана, Вукове збирке јуначких и песама „на међи“ (I – IV; V – IX; рукописне збирке), Пјеванија црногорска и херцеговачка С. М. Сарајлије, Народна књижевност Срба на Косову и Метохији; јуначке песме (прир. Владимир Бован). На репрезентативним примерима песама из наведене грађе испитују се стилистички поступци који обликују односе у оквиру крвног и духовног сродства. На репрезентативном узорку грађе остварена је математичко-статистичка анализа процента и фреквенције појављивања изабраних појмова којима се именују следеће породичне улоге: отац, бабо, мајка, син, ћерка, брат, сестра, љуба, ујак, сестрић, свекрва, снаха, заова, јетрва, побратим, посестрима, кум. Каталог класификованих стихова у којима се наведени појмови налазе дат је на крају рада.

The main thesis of this paper is a study of the family relationship stylization in Serbian folk epic poems and ballads. The traditional family is the basic unit of society in the oral tradition; it also represents the cultural matrix in which complex relationships between the heroes of epic poems and ballads and their blood and spiritual relatives are created. The stylization of family relations also represents a context in which the epic heroes' biographies are shaped. Research of family relationship stylisation reveals the basic underlying patterns of family relationships in traditional culture, interprets the ritual-traditional customary practices, ethnographic elements and the historical context in traditional folk epic songs and ballads. Special attention must be drawn to the position of epic songs and ballads creators, as well as to their role of privileged mediator between the oral tradition and the collective. The interpretation of ethnographic elements, ritual symbolism and creating rules of the epic reality is based on methodological pluralism. Stratified and semantically rich world of epic folk songs and ballads can be understood and interpreted by combining historical and literary knowledge and understanding, phenomenological, hermeneutical and philological methods, taking the structuralist, ethnographic and etnolinguistic approaches. Synchronous and diachronic approaches to stylization of family relations in folk epic poems and ballads on a wide geographical field and in the historical context was achieved on the following structure: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа by V. Bogišić, Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама by G. Gezeman, Vuk's collection of heroic songs "on the border" (I - IV, V - IX; manuscript collections), Пјеванија црногорска и херцеговачка by S. М. Sarajlija, Народна књижевност Срба на Косову и Метохији; јуначке песме by V. Bovan. Stylistic processes that shape the relationships between the blood and spiritual kinships have been examined on representative examples of songs. Mathematical and statistical analysis has been performed on a representative sample of the material. In particular, occurrence frequency analysis has been performed on the terms eponymous with the following family roles: father, mother, son, daughter, brother, sister, wife, uncle, nephew, mother in law, daughter in law, sister in law, blood brother, godfather. A catalog of the classified verses containing these terms of interest is provided at the end of the thesis.