Пролећно-љетне обредне пјесме у Срба

Abstract

Докторска дисертација Прољећно‐љетне обредне пјесме у Срба представља прилог поетици значајне лирске врсте, а методолошки приступ обухвата сазнања из различитих научних дисциплина, везана за усмено стваралаштво и фолклор у ширем смислу. Ауторка је настојала да представи прољећно‐љетне обредне врсте у аутентичном окружењу успостављањем синтезе досадашњих покушаја реконструкције најстаријих периода и слојева цивилизације. Обредне пјесме сежу у најстарије периоде људских заједница, примарна улога текста пјесме у склопу обредне праксе веома дуго се одржала, мада су неминовно све компоненте обреда биле подложне промјенама на путевима културе, у посебним историјским околностима и са напретком друштва. Грађа репрезентативно заступљена у Вуковим списима, етнографски, етнолошки, етномузиколошки записи с краја XIX и кроз XX и XXI вијек, као и текстови забиљежени у антологијама из прошлог вијека, откривају слојевитост пјесничких врста, контаминацију паганских и хришћанских представа, синкретичност, колективност и низ архаичних обиљежја својствених цјелокупној традицији. Разноликост обредних пјесама, намјена и околности извођења указују на повезаност пјесме са одређеним светковинама, које прате ритам природних циклуса и смјену годишњих доба. Рад мр Кристине Митић успоставља истраживачки дијалог између пјесничке грађе, етнографске и теоријске литературе и истиче низ појава важних за трајање и разумијевање важног дијела усменог стваралаштва и традицијске културе.

Doctoral Thesis Serbian Spring‐Summer Ritual Poems makes a contribution to poetics which is an important part of lyric poetry. Methodological approach implies the use of information from various scientific disciplines which refer to oral tradition and general folklore. The author strives to represent spring‐summer rituals in authentic environment by making a synthesis of the attempts of reconstructing the earlies periods and layers of civilization. Ritual poems date from the earliest periods of human community. The primary role of the lyrics, as part of ritual practice, has been preserved for a very long time. Naturally, all components of the rituals have been subject to cultural changes, specific historical circumstances and social progress. Poetic records represented in the work of Vuk Stefanovic Karadzic, ethnographic, ethnological and ethnomusicological records from the end of 19th and throughout 20th and 21st century, as well as texts recorded in 20th century anthologies reveal stratified aspects of poetry, contamination of pagan and Christian images, syncretism, collectivity and various archaic symbols which are specific for the entire tradition. Diversity of ritual poems, their purpose and performance circumstances underline the connection between poetry and specific rituals that follow the rhythm of natural cycles and changes of seasons. The paper written by M.Sc. Kristina Mitic establishes a research dialogue between poetic records, ethnographic and theoretical literature, and emphasizes various phenomena relevant for continuation and comprehension of significant volume of oral tradition and culture.