Утицај начина сетве, количине семена и ђубрења на принос и квалитет семена жутог звездана (Lotus corniculatus L.) на земљишту псеудоглеј

Abstract

Испитивања утицаја начина сетве, количине семена и ђубрења на варијабилност морфолошко продуктивних особина жутог звездана (Lotus corniculatus L.) сорте Lotanova, обављена су током трогодишњег истраживања (2013-2015) на земљишту типа псеудоглеј, методом раздељених парцела (Split – plot), у четири понављања. Земљиште псеудоглеј било је: слабо карбонатано, слабо хумусно, средње обезбеђено азотом, сиромашно са фосфором, добро обезбеђено калијумом и киселе реакције. Експерименти су постављени као трофакторијални: 1) међуредно растојање (15, 30, 60 cm између редова); 2) количина семена по хектару (густина) (5, 10, 20 кg ha-1); и 3) пет варијанти ђубрења: I - контрола (0 кg ha-1); II - 30 kg hа-1 азотног ђубрива (KAN 27 % N); III - 80 kg ha-1 фосфорног ђубрива (MAP 52 % P2O5); IV- 0,15 % раствор ђубрива са микроелементимa (фолијарно - Zn EDTA, Borax и Аmonijum molibdat) и V- комбиновано ђубрење са макроелементима и микроелементима. На основу добијених резултата истраживања, жути звездан je имао већи број биљака по m2 гајењем на мањем међуредном растојању, док су биљке гајене на већем међуредном растојању биле веће, са већим бројем стабала по биљци, грана по стаблу, бројем цвасти по биљци, цветова и махуна по биљци, већим бројем семена по махуни као и већим приносом семена по биљци. Принос семена је варирао од 243,2 кg ha-1 у првој години гајења, 255,1 кg ha-1 у другој и 277,6 кg ha-1 у трећој години. Сви испитивани фактори имали су врло значајан утицај на принос семена по хектару. Највећи принос семена жутог звездана добијен је при гајењу биљака на већем међуредном растојању (60 cm), са применом већих сетвених норми (20 кg ha-1) и применом комбинованог ђубрења макроелементима и микроелементима- фолијарно. Гајењем жутог звездана на већем међуредном растојању, добијен је најбољи квалитет семена, семе је имало већу: енергију клијања, клијавост и масу хиљаду семена. Применом мањих количина семена жутог звездана за сетву (5 кg ha-1) добијено је семе са већом енергијом клијања, клијавошћу и масом хиљаду семена, у односу на примену већих количина семена (10 и 20 kg ha-1). Количина тврдих семена утиче на квалитет. Удео тврдог семена зависио је од примењених фактора, при чему је највећи удео тврдих семена добијен на мањем међуредном растојању са применом већих количина семена. Начини ђубрења, односно примена различитих варијанти ђубрења имале су утицај на квалитет семена, где је варијанта комбиновано ђубрење са макроелементима 30 kg hа-1 азотног ђубрива (KAN 27 % N); 80 kg ha-1 фосфорног ђубрива (MAP 52 % P2O5); и микроелементима 0,15 % раствор ђубрива са микроелементима (фолијарно - Zn EDTA, Borax и Amonijum molibdat) имала најбољи квалитет семена жутог звездана у односу на остале варијанте ђубрења.

Examination of the impact of sowing, seed quantity and fertilization on morphological variability of morpho-productive traits birdsfoot trefoil (Lotus corniculatus L.) cultivars Lotanova, were carried out during the three-year research (2013-2015), on pseudogley soil type, by the method of split plots (split - plot), with four replications. The soil (type pseudogley) was poorly calcareous, poor in humus, poor in phosphorus, medium supplied with nitrogen, well supplied with potassium and had an acid reaction. These were the three factors experiments: 1) row spacing (15, 30, 60 cm between rows); 2) the amount of seed per hectare (density) (20, 10, 5 kg ha-1) and 3) methods of fertilization I-control 0 kg hа-1, II-30 kg hа-1 nitrogen fertilizer (KAN 27 % N); III- 80 kg ha-1 phosphorus fertilizer (MAP 52 % P2O5); IV- 0,15 % solution fertilizer with microelements (foliar - Zn EDTA, Borax and Ammonium Molybdate) and Vcombination of macroelements and microelements. According to the the results, birdsfoot trefoil had a larger number of plants per m2 growing on a small row spacing, and the plants which are grown on large row spacing were higher, with a greater number of stems per stem, branches per tree, number of flowers per plant, flowers and pods per plant, larger number of seeds per pod and higher seed yield per plant. Birdsfoot trefoil seed yield varied from 243.2 kg ha-1 in the first year of cultivation, 255.1 kg ha-1 in the second and 277.6 kg ha-1 in the third year. All testing factors had a very significant effect on seed yield per hectare. The highest seed yield of birdsfoot trefoil was obtained by cultivating on a larger row spacing (60 cm), with the application of higher sowing norm (20 kgha-1) and the use by foliar combined fertilizers macroelements and microelements. Cultivating birdsfoot trefoil on a larger row distance among spacing, obtained the best quality of seed, the seed had higher: germination energy, seed germination and mass of a thousand seeds. By applying small amounts of seed birdsfoot trefoil seed for sowing (5 kg ha-1) was obtained with a higher seed germination energy, seed germination and mass of a thousand seeds, in relation to the use of large quantities of seeds (10 and 20 kg ha-1). The amount of hard seeds affecting the quality. Amounnt of hard seed depended on the applied factors, with the largest share of hard seeds obtained at a smaller row spacing with the application of large quantities of seed. Method of fertilization, ie the application of different fertilization variants had an impact on the quality of seeds, where a combined fertilizers macroelements 30 kg hа-1 KAN 27 % N, 80 kg ha-1 MAP 52 % P2O5 and 0,15 % solution fertilizer with microelements (foliar - Zn EDTA, Borax and Ammonium Molybdate) had the best quality of seed birdsfoot trefoil compared to other variants of fertilization...