Повезаност полиморфизама и експресије глутатион трансфераза класе омега са настанком и прогресијом карцинома прелазног епитела мокраћне бешике

Abstract

Циљ: Циљ ове студије је био да се разјасни улога генског полиморфизма GSTO1 (rs4925) и GSTO2 (rs156697) у индивидуалној подложности за настанак карцинома прелазног епитела мокраћне бешике, заједно са њиховим модификујућим ефектом на укупно преживљавање и/или хемотерапију код ових болесника. Такође је испитивана и експресија GSTO1-1 у туморском и околном морфолошки неизмењеном епителу болесника са карциномом прелазног епитела мокраћне бешике. Mатеријал и методе: Полиморфизам GSTO1 и GSTO2 је одређиван анализом производа рестрикционе дигестије ДНК фрагмената насталих реакцијом ланчаног умножавања (PCR-RFLP). Предиктивна вредност различитих GSTO генотипова је процењивана Коксовим регресионим хазардним моделима, док су Каплан-Мајерове криве коришћене за за приказивање вероватноће испитиваних догађаја, а лог-ранк тест за утврђивање разлика у вероватноћи преживљавања. GSTO1-1 експресија је одређивана методом Вестерн блота и реакцијом ланчаног умножавања у реалном времену (RT-PCR), док је за испитивање укупне S-глутатионилације изведена електрофореза под нередукујућим условима. Концентрација укупног и оксидованог глутатиона је одређена спектрофотометријски. Концентрација интерлеукина-8 (IL-8) у цитосолу и уринарни 8-хидрокси-2′-деоксигуанозин (8-OHdG) су одређени методом ензимског имуноесеја. Резултати: Носиоци варијантног GSTO2*G/G генотипа су били под повећаним ризиком за настанак карцинома прелазног епитела мокраћне бешике (OR=2,6, 95% CI=1,2-5,8, p=0,041), који је био још израженији када је овај генотип био удружен са пушењем (OR-odds ratio =4,3, 95%CI-confidence interval =1,6-11,2, p=0,003). Даље, добијени резултати указују да су носиоци хаплотипа GSTO1*C/GSTO2*G (GSTO1 референтни алел/GSTO2 варијантни алел) под највећим ризиком за настанак карцинома мокраћне бешике (OR=2,8, 95%CI=1,5-5,2, p=0,002)...

Purpose: The aim of the study was to clarify the role of GSTO1 (rs4925) and GSTO2 (rs156697) genetic polymorphisms in individual susceptibility to transitional cell carcinoma (TCC) of urinary bladder, together with their modifying effect on the overall survival and/or chemotherapy treatment in these patients. We also examined the GSTO1 expression pattern in tumor and non-tumor tissue of TCC patients. Methods: GSTO1 and GSTO2 genotyping was performed by polymerase chain reaction– restriction fragment length polymorphism (PCR-RFLP). The effect of GSTOs polymorphisms on predicting mortality was analyzed by the Cox proportional hazard models, while Kaplan-Meier curves with log-rank tests were used to assess differences in survival probability. GSTO1-1 expression was determined by Western blot and real time-PCR, while for the total S-glutathionylation electrophoresis under non-reducing conditions was performed. The total and oxidized glutathione content was measured by an enzymatic recycling method. Tumor cytosolic interleukin-8 (IL-8) and urine 8-hydroxy-2′- deoxyguanosine (8-OHdG) concentrations were estimated by enzyme-linked immunosorbent assay (ELISA). Results: Carriers of the variant GSTO2*G/G genotype were at increased risk of TCC development (OR-odds ratio =2.6, 95% CI-confidence interval =1.2-5.8, p=0.041), which was more pronounced, when associated with smoking (OR=4.3, 95%CI=1.6-11.2, p=0.003). Furthermore, these results indicate that GSTO1*C/GSTO2*G (GSTO1 wild type/GSTO2 variant) haplotype carriers were at the highest risk for the TCC development (OR=2.8, 95%CI=1.5-5.2, p=0.002). Although urinary 8-OHdG in TCC patients was significantly higher than in controls, the effect of combined GSTO1/GSTO2 genotype on the extent of oxidative damage was not found. GSTO1*A/A or GSTO2*G/G variant genotypes were independent predictors of the higher risk of death among TCC patients (HR-hazard ratio =2.9, p=0.022; HR=3.9, p=0.001; respectively) and significantly influenced the overall survival...