Torontalska županija 1860–1918

Abstract

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Torontaler Comitat) је назив за политичко-административну област некадашње Угарске краљевине, која је, уз дуже или краће прекиде и повремене промене свог територијалног обима, постојала на подручју западног Баната од Средњег века па до 1918. године и распада Аустроугарске монархије. Њен највећи део је након Првог светског рата ушао у састав новоформиране југословенске државе, а њени рецидиви могу се пратити не само у периоду међуратне, већ и послератне, социјалистичке Југославије. Током средњег века њено седиште био је Турски Бечеј (данашњи Нови Бечеј), а касније Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин). Упркос свом дугом постојању, Торонталска жупанија је данас – изузимајући уске академске кругове – махом непозната широј јавности, чак и на самом подручју где је деценијама, па и вековима, представљала историјску реалност и свакодневницу. Простор Баната је од њеног силаска са историјске сцене па до данас доживео велике политичкe, административне и демографске промене, али и радикалне преображаје у схватању сопствене прошлости; они су у великој мери утицали на то да се Торонталска жупанија, некада важан политички чинилац и незаобилазни фактор у креирању историје Баната нађе на маргинама завичајне историографије. Добар део кривице за такво стање сносе и локалне и регионалне установе културе које се нису у довољној мери и на адекватан начин бавиле овом проблематиком. Полазећи од ових претпоставки, главни циљ и тежиште дисертације чини општи историјски преглед Торонталске жупаније у периоду од 1860. до 1918. године, при чему су неминовно морале бити обрађене и раније епохе њеног развоја. Назначено раздобље представља заокружену и јасно омеђену целину, током које је овај део Баната пролазио кроз период динамичног политичког, привредног, друштвеног и културног напретка, укључујући се у модерне цивилизацијске и европске токове. Овај сегмент прошлости Баната, данас недовољно истражен у оквиру српске историографије, обиловао је значајним, данас заборављеним догађајима, који су својевремено обликовали свакодневницу банатског поднебља и постали интегрални део његове културно-историјске баштине. Осврт на политичку историју Жупаније од 1860. до 1918. постављен је у прецизно дефинисане просторне оквире и пропраћен сажетим приказом привредних и културних прилика у датом периоду. Осим тога, у тези је дат и опширан преглед историјских извора и литературе о Торонталској жупанији, који су пронађени и консултовани током вишегодишњег истраживања архивске и библиотечке грађе Историјског архива Зрењанин, али и збирки Народног музеја Зрењанин и Музеја „Атила Јожеф” у Макоу (Мађарска). Осим архивских докумената, у писању су обилато коришћене званичне жупанијске публикације (поджупански извештаји, пописи становништва, шематизми, статути, беседе великих жупана) и штампа мађарске и немачке провенијенције, односно новински листови који су фигурирали као званична жупанијска гласила – немачки Gross-Becskereker Wochenblatt и мађарски Torontál). Будући да је за сво време свог постојања Торонталска жупанија представљала израз мађарске националне и државотворне идеје, сасвим је разумљиво да је у мађарској историографији она чешће обрађивана и оставила више трага него што је то био случај у српској научној литератури и продукцији. У томе би, између осталог, ваљало и тражити најјаче мотиве за настанак докторске тезе.

Torontalska županija (lat. Comitatus Torontaliensis, mađ. Torontál vármegye, nem. Torontaler Comitat) je naziv za političko-administrativnu oblast nekadašnje Ugarske kraljevine, koja je, uz duže ili kraće prekide i povremene promene svog teritorijalnog obima, postojala na području zapadnog Banata od Srednjeg veka pa do 1918. godine i raspada Austrougarske monarhije. NJen najveći deo je nakon Prvog svetskog rata ušao u sastav novoformirane jugoslovenske države, a njeni recidivi mogu se pratiti ne samo u periodu međuratne, već i posleratne, socijalističke Jugoslavije. Tokom srednjeg veka njeno sedište bio je Turski Bečej (današnji Novi Bečej), a kasnije Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin). Uprkos svom dugom postojanju, Torontalska županija je danas – izuzimajući uske akademske krugove – mahom nepoznata široj javnosti, čak i na samom području gde je decenijama, pa i vekovima, predstavljala istorijsku realnost i svakodnevnicu. Prostor Banata je od njenog silaska sa istorijske scene pa do danas doživeo velike političke, administrativne i demografske promene, ali i radikalne preobražaje u shvatanju sopstvene prošlosti; oni su u velikoj meri uticali na to da se Torontalska županija, nekada važan politički činilac i nezaobilazni faktor u kreiranju istorije Banata nađe na marginama zavičajne istoriografije. Dobar deo krivice za takvo stanje snose i lokalne i regionalne ustanove kulture koje se nisu u dovoljnoj meri i na adekvatan način bavile ovom problematikom. Polazeći od ovih pretpostavki, glavni cilj i težište disertacije čini opšti istorijski pregled Torontalske županije u periodu od 1860. do 1918. godine, pri čemu su neminovno morale biti obrađene i ranije epohe njenog razvoja. Naznačeno razdoblje predstavlja zaokruženu i jasno omeđenu celinu, tokom koje je ovaj deo Banata prolazio kroz period dinamičnog političkog, privrednog, društvenog i kulturnog napretka, uključujući se u moderne civilizacijske i evropske tokove. Ovaj segment prošlosti Banata, danas nedovoljno istražen u okviru srpske istoriografije, obilovao je značajnim, danas zaboravljenim događajima, koji su svojevremeno oblikovali svakodnevnicu banatskog podneblja i postali integralni deo njegove kulturno-istorijske baštine. Osvrt na političku istoriju Županije od 1860. do 1918. postavljen je u precizno definisane prostorne okvire i propraćen sažetim prikazom privrednih i kulturnih prilika u datom periodu. Osim toga, u tezi je dat i opširan pregled istorijskih izvora i literature o Torontalskoj županiji, koji su pronađeni i konsultovani tokom višegodišnjeg istraživanja arhivske i bibliotečke građe Istorijskog arhiva Zrenjanin, ali i zbirki Narodnog muzeja Zrenjanin i Muzeja „Atila Jožef” u Makou (Mađarska). Osim arhivskih dokumenata, u pisanju su obilato korišćene zvanične županijske publikacije (podžupanski izveštaji, popisi stanovništva, šematizmi, statuti, besede velikih župana) i štampa mađarske i nemačke provenijencije, odnosno novinski listovi koji su figurirali kao zvanična županijska glasila – nemački Gross-Becskereker Wochenblatt i mađarski Torontál). Budući da je za svo vreme svog postojanja Torontalska županija predstavljala izraz mađarske nacionalne i državotvorne ideje, sasvim je razumljivo da je u mađarskoj istoriografiji ona češće obrađivana i ostavila više traga nego što je to bio slučaj u srpskoj naučnoj literaturi i produkciji. U tome bi, između ostalog, valjalo i tražiti najjače motive za nastanak doktorske teze.