Show simple item record

Research into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Luka

dc.contributor.advisorĐukić, Aleksandra
dc.contributor.otherVaništa-Lazarević, Eva
dc.contributor.otherStanković, Milenko
dc.creatorNovaković, Nevena S.
dc.date.accessioned2016-08-13T09:59:12Z
dc.date.available2016-08-13T09:59:12Z
dc.date.available2020-07-02T16:21:37Z
dc.date.issued2014-09-08
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6218
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3571
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12311/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=512996241
dc.description.abstractДокторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима...sr
dc.description.abstractДокторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима...en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Архитектонски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectсуседства колективног становањаsr
dc.subjectpublic housing neighbourhoodsen
dc.subjectpublic open spaceen
dc.subjectpatterns of useen
dc.subjectspatial configurationen
dc.subjectterritoryen
dc.subjectpatterns of spaceen
dc.subjectотворени јавни просторsr
dc.subjectобрасци употребеsr
dc.subjectпросторна конфигурацијаsr
dc.subjectтериторијаsr
dc.subjectпросторни обрасциsr
dc.titleИстраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалукаsr
dc.titleResearch into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Lukaen
dc.typedoctoralThesis
dc.rights.licenseBY
dcterms.abstractЂукић, Aлександра; Ваништа-Лазаревић, Ева; Станковић, Миленко; Новаковић, Невена С.; Istraživanje obrazaca upotrebe javnih prostora u funkciji urbane regeneracije susedstva: grad Banjaluka;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/271/Disertacija4205.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record