Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука
Research into the patterns of use of public open spaces for the purpose of neighbourhood regeneration: a case study of the city of Banja Luka
Докторанд
Novaković, Nevena S.Ментор
Đukić, AleksandraЧланови комисије
Vaništa-Lazarević, EvaStanković, Milenko
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацијиСажетак
Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији
наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације.
Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених
целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота,
али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном
домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и
животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених
јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне
Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације.
Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема
урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском
домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел
просторне трансформације колективног суседства који може допринети
позитивним ефектима процеса урбан...е регенерације, пре свега напретку у
виталности и социјализацији?
Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној
трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо-
просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства.
Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације.
Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је
неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација
између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике
утичу на односе између људи, њихових активности и идеја.
Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и
специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре
и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод
помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а
примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне
анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory).
За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе
примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање
аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial
integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја
је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање
становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и
активности у јавним просторима...
Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији
наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације.
Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених
целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота,
али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном
домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и
животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених
јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне
Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације.
Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема
урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском
домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел
просторне трансформације колективног суседства који може допринети
позитивним ефектима процеса урбан...е регенерације, пре свега напретку у
виталности и социјализацији?
Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној
трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо-
просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства.
Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације.
Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је
неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација
између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике
утичу на односе између људи, њихових активности и идеја.
Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и
специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре
и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод
помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а
примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне
анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory).
За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе
примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање
аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial
integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја
је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање
становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и
активности у јавним просторима...