Приказ основних података о дисертацији

Discourse means for expressing gender ideologies: an example of students' population in Serbia; Речевые средства выражения родовых идеологий: пример студенческой популяции в Сербии

dc.contributor.advisorKuzmanović Jovanović, Ana
dc.contributor.otherFilipović, Jelena
dc.contributor.otherMandić, Marija
dc.creatorBošković, Valentina B.
dc.date.accessioned2016-08-06T09:56:29Z
dc.date.available2016-08-06T09:56:29Z
dc.date.available2020-07-03T12:09:42Z
dc.date.issued2016-05-04
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6204
dc.identifier.urihttp://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=3495
dc.identifier.urihttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:12155/bdef:Content/download
dc.identifier.urihttp://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48106255
dc.description.abstractУ савременом друштву је немогуће истраживати друштвене промене без сагледавања како је друштво конструисано из мушког и женског угла, те можемо рећи да данас не постоји друштвена теорија која не укључује питања рода (Еvans, 2003: 8). Стога је предмет истраживања у овој дисертацији употреба различитих дискурзивних средстава под утицајем традиционалне и/или егалитарне родне идеологије као битног аспекта родног идентитета. Истраживање је засновано на студентској популацији у Србији, као хомогеној структури која је у процесу креирања личних ставова по свим друштвеним питањима, а која ће у будућности, као део академске заједнице, бити одговорна за креирање и дефинисање истих тих ставова у широј јавности. Општи циљ истраживања ове дисертације је да се укаже на постојање родне идеологије, а потом анализира утицај традиционалне и/или егалитарне родне идеологије на дискурзивну праксу студената и студенткиња у Србији, као и њихова међусобна повезаност. Другим речима, општи циљ подразумева анализу дискурзивних средстава која се користе како би говорник/ица указао/ла на своју родну идеологију, без обзира на то да ли је идеологија прихваћена свесно, несвесно или је наметнута. То, у коначном, омогућује утврђивање кључних веза између родне идеологије и језичке употребе, тј. дискурса. У складу са постављеним општи циљем, у истраживању се полази од основне хипотезе да у савременој студентској популацији у Србији постоје одређене родне идеологије студената и студенткиња којих они/оне можда и нису свесни, и да оне у знатној мери утичу на (не)употребу сличних или различитих дискурзивних средстава попут (не)употребе родно осетљивог језика, родно дискриминаторног говора и родно обележене лексике. Односно, услед свесно и несвесно усвојених традиционалних и егалитарних родних идеологија, студенти и студенткиње у Србији усвајају различите језичке обрасце понашања. Основни тематски оквир ове дисертације су теоријски прикази пола, рода, родне идеологије, родних стереотипа, дискурса, феминистичке лингвистике, претходних лингвистичких истраживања, и одређених примера дискурзивне праксе (родно осетљив језик, родно дискриминаторни говор, родно обележена лексика), уз кратак преглед феминизма са концизним описом сва три феминистичка таласа и њиховог утицаја на феминистичка лингвистичка истраживања. Поред теоријског осврта, даје се и кратак осврт на питање родне равноправности у високом образовању, као и кратак увид у законску регулативу о родној равноправности у Републици Србији. Посебно се дефинишу језичке теорије које су утицале на дефинисање разлика у говору жена и мушкараца (теорија дефицита, теорија доминације, теорија различитости и теорија перформативности). Дисертација потом нуди преглед домаћих и светских истраживања о дискурзивној пракси код мушкараца и жена кроз историју. Након теоријског дела, у раду се представља истраживачки део дисертације. У складу са постављеним циљевима и хипотезама, истраживање је спроведено на репрезентативном узорку студената и студенткиња основних академских студија Универзитета Сингидунум. При томе су су заступљени: 1) случајни узорак од 284 испитаника оба пола за потребе испитивања путем попуне упитника, и 2) намерни узорак са укупно 10 учесника/ица свих година основних академских студија оба пола за прикупљање података путем фокус групе. Интерпретација резултата истраживања је усредсређена на квантитативну и квалитативну анализу. У оквиру квантитативне анализе, обрађен је упитник који се састоји од питања затвореног и отвореног типа и питања субјективне оцене у Ликертовој скали. Питања која су постављена у упитнику заснивају се на примерима дискурзивне праксе из досадашње феминистичке лингвистичке теорије, на примерима родних стереотипа у савременом српском друштву, на примерима језичког сексизма, родно осетљивог језика, родно дискриминаторног говора и перцепције родних идеологија. Имајући у виду сложеност појма родних идеологија и недовољну истраженост повезаности родних идеологија и дискурзивне праксе на српском говорном подручју, рад на овом истраживању подразумева комбиновање теоријских и емпиријских метода истраживања, односно комбинацију квалитативног и квантитативног приступа. Сви резултати упитника су статистички обрађени у програму СПСС 21, како би се јасније виделе сличности и/или разлике међу половима у њиховим родним идеологијама и дискурзивној пракси. Квалитативна анализа је разрађена као дискурзивна анализа транскрибованог групног интервјуа који се одвијао у оквиру фокус групе. Резултати истраживања указују на постојање традиционалне и егалитарне родне идеологије код припадника оба пола, уз преовладавање традиционалне идеологије у породичним односима и егалитарне идеологије у пословном свету. Када је реч о језичкој идеологији, можемо закључити да студентска популација у Србији и даље негује језичку идеологију која је више заснована на разликама у комуникацији међу половима него на сличностима. Резултати истраживања потврђују основну хипотезу, односно доказују да у савременој студентској популацији у Србији родне идеологије студената и студенткиња утичу на употребу дискурзивних средстава попут родно осетљивог језика, родно дискриминаторног говора и родно обележене лексике. Другим речима, присталице традиционалне родне идеологије избегавају употребу родно осетљивог језика и прибегавају употреби родно дискриминаторног говора, док присталице егалитарне родне идеологије употребљавају родно осетљив језик и избегавају употребу родно дискриминаторног говора. Остала дискурзивна средства анализирана у овом раду такође у великом броју потврђују претпоставке из понуђених хипотеза у раду. Општи закључак је да студентска популација у Србији нема адекватно знање о појмовима битним за родну равноправност, као што су родно осетљив језик, родна идеологија, родно дискриминаторни говор и слично, те самим тим није способна ни за практичну употребу ових појмова у свакодневној дискурзивној пракси.sr
dc.description.abstractIn contemporary society, it is almost impossible to study social changes without understanding how society is constructed from male and female perspective, so we could say that there is no social theory which does not include gender issues (Еvans, 2003: 8). Therefore, the research subject in this thesis is the usage of various discourse means under the influence of traditional and/or egalitarian gender ideology as a necessary aspect of gender identity. The research is based on students’ population in Serbia, which is presented as a homogeneous structure which is in the process of creating personal attitudes regarding all social issues and which will, as a part of academic community, be responsible for the creation and defining of these same attitudes in public. The overall objective of this thesis is to highlight the existence of gender ideology, and also to analyse the influence of traditional and/or egalitarian gender ideology on discourse practice of students in Serbia, as well as their mutual correlation. In other words, the overall objective implies the analysis of discourse means which are used by speakers in order to express their gender ideology, regardless of whether this ideology is accepted voluntarily and consciously, unconsciously or if it is imposed. Eventually, this analysis will provide the definition of key connections between gender ideology and language usage, i.e. discourse. In accordance with the overall objective, the research contains the basic hypothesis that there are certain gender ideologies among contemporary students’ population in Serbia which students might not even be aware of, and that these ideologies have a significant impact on the usage of similar or different discourse means such as the usage of gender sensitive language, gender discrimination speech and gender- marked linguistics. In other words, due to consciously and unconsciously acquired traditional and egalitarian gender ideologies, students in Serbia acquire various patterns in their language behaviour. Main theoretical framework in this thesis comprises the definitions of sex, gender, gender ideology, gender stereotypes, discourse, feminist linguistics, overview of previous linguistic research, and certain examples of discourse practices (gender sensitive language, gender discrimination speech, gender- marked linguistics). The thesis also offers a brief review of feminism with concise description of all three feminist waves and their influence on feminist linguistic research. Apart from the theoretical framework, there is also an overview of the issue of gender equality in the higher education area, as well as a brief study of legislation regarding gender equality in the Republic of Serbia. The dissertation also offers the theories which have had a significant impact on the differences in male and female speech (the deficit theory, the dominance theory, the difference theory and the performative theory), as well as the overview of national and international studies based on discourse practices of men and women throughout history. After the theoretical part, the thesis offers the research section. In compliance with the set objectives and hypotheses, the research has been conducted on the research population of students of undergraduate academic studies at Singidunum University. The research sample includes: 1) random sample of 284 male and female students for fulfilling the Questionnaire, and 2) intentional sample of 10 male and female members for participating in Focus group. The interpretation of research results is based on quantitative and qualitative analysis. Quantitative analysis implies Questionnaire which consists of open ended and closed ended questions and Likert scale. The questions posed in the Questionnaire are based on the examples of discourse practices presented in the former feminist linguistic theories, on the examples of gender stereotypes in contemporary Serbian society, examples of language sexism, gender sensitive languages, gender discrimination speech and the perception of gender ideologies. Having in mind the complexity of the concept of gender ideologies and insufficient studies of the correlation between gender ideologies and discourse practice in Serbian speaking area, this research comprises the combination of theoretical and empirical research methods, i.e. the combination of qualitative and quantitative approach. All questionnaire results are analysed in SPSS 21, in order to discern the differences and similarities among the sexes in their gender ideologies and discourse practices. Qualitative analysis implies discourse analysis of transcribed group interview held in Focus group. The research results show the existence of both traditional and egalitarian gender ideology within both sexes, with prevailing traditional ideology in family relations and prevailing egalitarian ideology in business relations. When it comes to language ideology, we can conclude that students’ population in Serbia still cherishes the language ideology based more on differences than on similarities in communication among the two sexes. The research results confirm the basic hypothesis and prove that Serbian students’ gender ideologies affect their usage of discourse means, such as gender sensitive language, gender discrimination speech and gender- marked linguistics. In other words, the supporters of traditional gender ideology avoid the usage of gender sensitive language and stick to gender discrimination speech, while the supporters of egalitarian gender ideology use gender sensitive language and avoid gender discrimination speech. Other discourse means analysed in this thesis also confirm the assumptions from the research hypotheses. Furthermore, the overall conclusion of this thesis is the fact that students’ population in the Republic of Serbia does not have adequate knowledge of concepts vital for gender equality, such as gender sensitive language, gender ideology, gender discrimination speech etc, and therefore the students’ population in Serbia is not capable of practical usage of these concepts in everyday discourse practice.en
dc.formatapplication/pdf
dc.languagesr
dc.publisherУниверзитет у Београду, Филолошки факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Београдуsr
dc.subjectродна идеологијаsr
dc.subjectgender ideologyen
dc.subjectдискурсsr
dc.subjectдискурзивна праксаsr
dc.subjectродно осетљив језикsr
dc.subjectродно дискриминаторни говорsr
dc.subjectdiscourseen
dc.subjectdiscourse practiceen
dc.subjectgender sensitive languageen
dc.subjectgender discrimination speechen
dc.titleДискурзивна средства за изражавање родних идеологија на примеру студентске популације у Србијиsr
dc.titleDiscourse means for expressing gender ideologies: an example of students' population in Serbia; Речевые средства выражения родовых идеологий: пример студенческой популяции в Сербииen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractКузмановић Јовановић, Aна; Филиповић, Јелена; Мандић, Марија; Бошковић, Валентина Б.; Diskurzivna sredstva za izražavanje rodnih ideologija na primeru studentske populacije u Srbiji; Discourse means for expressing gender ideologies: an example of students' population in Serbia; Rečevыe sredstva vыraženiя rodovыh ideologiй: primer studenčeskoй populяcii v Serbii;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31071/Disertacija4128.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31072/Boskovic_Valentina_B.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31071/Disertacija4128.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/31072/Boskovic_Valentina_B.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_6204


Документи за докторску дисертацију

Thumbnail
Thumbnail

Ова дисертација се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о дисертацији