Идеолошки аспекти визуелних симбола сељаштва на примеру карикатуре у листу Јеж (1935-1990)

Abstract

Предмет докторске дисертације је антрополошко сагледавање визуелних симбола сељаштва, оличених у шумадијској народној ношњи (пре свега, у капи - шубари и шајкачи) и настојање да се она истражи са ширег културолошког становишта. На првом месту је указано на проблематизовање феномена шумадијске одеће кроз савремене теорије културног и етничког идентитета. Посматрали смо ове елементе одеће као комуникаторе етницитета и дефинисали их као ознаку идентитета и маркер различитости између осталих, суседних група. Народно одело као целина, али пре свега као појединачни елемент, представља нацију и тиме постаје национални субјект. Истовремено је указано на теоријско-методолошки потенцијал карикатуре као легитимни истраживачки извор у друштвеним наукама, до сада недовољно искоришћен. Нарочито је истакнут потенцијал карикатуре, као специфичне форме визуелне комуникације, и њена употреба у културолошким проучавањима феномена одевања, чиме се проширује интердисциплинарно поље истраживања. Друштвеном феномену карикатуре приступа се из мултидисциплинарне и мулти-методолошке перспективе, применом савремених теоријских праваца, пре свега, Cognitive Metaphor Theorу (CMT) и Critical Discourse Analysis (CDA). У складу са претходно реченим, у тези је итраживачки фокус стављен на одабране карикатуре тематски усмерене на представника руралног друштва, српског сељака, које су излазиле у листу (Ошишани) Јеж у периоду од 1935. до 1990. године. Напослетку, такву карикатуралну представу сеоске одеће, односно сељака у карикатури, дефинисали смо у оквирима њеног односа према држави, тј. владајућој идеологији, у смислу утврђивања односа и повезаности карикатуре са владајућим дискурсима. Ово објашњење односи се на утврђивање да ли је и у коликој мери она кореспондирала са владајућим дискурсима или је, са друге стране, представљала њихову критику.

The doctoral thesis deals with an anthropological interpretation of the visual symbols of peasantry, exemplified in the Šumadija folk dress (primarily in caps – šubara and šajkača) and seeks to explore them in a broader cultural perspective. Principally, attention is drawn to the problematization of the phenomenon of the Šumadija folk dress through modern theories of cultural and ethnic identity. These elements of clothing are analyzed as communicators of ethnicity and defined as distinguishing features of identity and marks of difference in respect to other, neighbouring groups. Folk dress as a whole, but above all as an individual element, represents the nation, thereby becoming a national designator. At the same time, the thesis draws attention to the theoretical and methodological potential of cartoons as a legitimate source for research in social sciences that has so far been underutilized. It particularly highlights the potential of caricature, as a specific form of visual communication, and its use in cultural studies of the phenomenon of clothing, thereby expanding the interdisciplinary field of research. The social phenomenon of cartoons is approached from a multidisciplinary and multimethodological perspective, relying on modern theoretical approaches, principally the Cognitive Metaphor Theory (CMT) and Critical Discourse Analysis (CDA). Accordingly, the research focus of the thesis is directed at selected cartoons dealing with representatives of rural society, Serbian peasants, published in the magazine (Ošišani) Jež – (Trimmed) Hedgehog – between 1935 and 1990. Finally, the caricatured depiction of peasant clothes, i.e. peasants in the cartoons, is defined in terms of its relationship to the state, i.e. to the ruling ideology, in the sense of establishing relationships and connections between the cartoons and the ruling discourses. This explanation seeks to determine whether, and to what extent, it corresponded with the prevailing discourses or it was rather intended as their criticism.