НаРДуС - Национални Репозиторијум Дисертација у Србији
    • Српски
    • Српски (Serbia)
    • English
  • Српски 
    • Српски
    • Srpski
    • English
  • Пријава
Преглед дисертације 
  •   НаРДуС - почетна
  • Универзитет у Новом Саду
  • Филозофски факултет
  • Преглед дисертације
  •   НаРДуС - почетна
  • Универзитет у Новом Саду
  • Филозофски факултет
  • Преглед дисертације
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Естетика у филозофији немачког идеализма

Estetika u filozofiji nemačkog idealizma

Thumbnail
Отварање
IzvestajKomisije3849.pdf (480.5Kb)
Disertacija3849.pdf (2.625Mb)
Докторанд:

Рајковић, Марица

Факултет:
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Датум одбране дисертације:
12-04-2016
Метаподаци
Приказ свих података о дисертацији

Остали линкови:

http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija146044579866743.pdf?controlNumber=(BISIS)100608&fileName=146044579866743.pdf&id=5333&source=NaRDuS&language=sr

http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100608&source=NaRDuS&language=sr

http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije146044580456780.pdf?controlNumber=(BISIS)100608&fileName=146044580456780.pdf&id=5334&source=NaRDuS&language=sr

http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/5933

Сажетак:

Предмет истраживања је проблематизација естетике у филозофији немачког идеализма. Процес те проблематизације укључује кључне естетичке појмове најважнијих представника филозофије немачког идеализма, као и њихов међусобни однос према тој теми. Ток тематизације естетике у филозофији немачког идеализма би се у укратко могао представити и следећом скицом: Кантова филозофија покушава да унесе појам у сферу чулности и лепоте преко два хоризонта: теоријског, у оквиру трансценденталне естетике, и естетичког, у оквиру тематизације моћи суђења. Тај појам се, ипак, у Кантовој филозофији уноси само као форма и оквир, чиме се губи и живот појма и естетски садржај, који се том приликом испушта. Шилер разуме потребу да се естетски садржај сачува, али у њега уноси појам без правог оквира, будући да је потреба за синтетичким мишљењем још увек на ступњу осећаја да је оно потребно, али не и конституисано према принципима нужности. Проблематизација естетике у филозофији немачког идеализма се у случају Фихтеа
мора фокусирати на тумачење оног прећутаног, као и на расветљавање ретких експлицитних теза о естетици у Фихтеовој филозофији. Шелинг брижљиво чува естетски садржај, испуштајући из вида појам, чиме се из филозофије уметности филозофија готово уклања на уштрб уметности, која у једној фази Шелингове филозофије заузима централну позицију. Напослетку, Хегел разуме комплексност форме и живота појма, као и релевантност естетског садржаја, чиме се подручје чулног, лепог и уметничког позиционира као филозофска тема, којој се приступа појмовно. Естетика постаје филозофском дисциплином у пуном смислу, појмовно обухватајући естетски садржај. На тај начин, видљиво је да је право конституисање естетике као филозофске дисциплине у пуном смислу на делу тек у филозофији немачког идеализмa.
 Више
 
Predmet istraživanja je problematizacija estetike u filozofiji nemačkog idealizma. Proces te problematizacije uključuje ključne estetičke pojmove najvažnijih predstavnika filozofije nemačkog idealizma, kao i njihov međusobni odnos prema toj temi. Tok tematizacije estetike u filozofiji nemačkog idealizma bi se u ukratko mogao predstaviti i sledećom skicom: Kantova filozofija pokušava da unese pojam u sferu čulnosti i lepote preko dva horizonta: teorijskog, u okviru transcendentalne estetike, i estetičkog, u okviru tematizacije moći suđenja. Taj pojam se, ipak, u Kantovoj filozofiji unosi samo kao forma i okvir, čime se gubi i život pojma i estetski sadržaj, koji se tom prilikom ispušta. Šiler razume potrebu da se estetski sadržaj sačuva, ali u njega unosi pojam bez pravog okvira, budući da je potreba za sintetičkim mišljenjem još uvek na stupnju osećaja da je ono potrebno, ali ne i konstituisano prema principima nužnosti. Problematizacija estetike u filozofiji nemačkog idealizma se u slučaju
Fihtea mora fokusirati na tumačenje onog prećutanog, kao i na rasvetljavanje retkih eksplicitnih teza o estetici u Fihteovoj filozofiji. Šeling brižljivo čuva estetski sadržaj, ispuštajući iz vida pojam, čime se iz filozofije umetnosti filozofija gotovo uklanja na uštrb umetnosti, koja u jednoj fazi Šelingove filozofije zauzima centralnu poziciju. Naposletku, Hegel razume kompleksnost forme i života pojma, kao i relevantnost estetskog sadržaja, čime se područje čulnog, lepog i umetničkog pozicionira kao filozofska tema, kojoj se pristupa pojmovno. Estetika postaje filozofskom disciplinom u punom smislu, pojmovno obuhvatajući estetski sadržaj. Na taj način, vidljivo je da je pravo konstituisanje estetike kao filozofske discipline u punom smislu na delu tek u filozofiji nemačkog idealizma.
 Више

Кључне речи:

Естетика, немачки идеализам, Кант, Шилер, Фихте, Шелинг, романтизам, Хегел, уметност, лепота, чулност.; Estetika, nemački idealizam, Kant, Šiler, Fihte, Šeling, romantizam, Hegel, umetnost, lepota, čulnost.

О НаРДуС порталу | Пошаљите запажања
 

 

Преглед

Све дисертацијеУниверзитети и факултетиДокторандиМенториЧланови комисијаНасловиФакултетДокторандиМенториЧланови комисијаНаслови

Мој налог

Пријава

О НаРДуС порталу | Пошаљите запажања