Патња жене у Еурипидовим трагедијама

Abstract

На основу искуства истраживања ове теме наметнуо ми се став да о патњи конкретних женских личности у Еурипидовим трагедијама не би требало писати схоластично теоријски. Мимо једног таквог теоријског есенцијализма и њему насупрот, у раду се настоји да се патња испита у њеној пуној конкретности, са свијешћу о њеној уникатности и потпуној контекстуализованости. У изради дисертације кренула сам, дакле, од претпоставке да је патња колико универзално, толико јединствено и према томе крајње контекстуализовано животно искуство. Стога сам очекивала да ћу, читајући Еурипидове трагедије, на интерактивност феномена патње са другим феноменима и њихову међузависност наилазити као на константу. Такође, претпоставила сам да ће се у овом читању Еурипидових трагедија и праћењу његових женских ликова истовремено испоставити и универзализам и родна специфичност патње – паралелно и у сагласју. У дисертацији нудим могућа читања појединачних Еурипидових трагедија. У том смислу, Еурипидовој заоставштини прилазим првенствено као тексту: отуда је важан аспект мог методолошког приступа текстуална анализа са преводом одабраних одломака. Анализа текста је семантичка и по потреби стилистичка, и смјештена је у друштвеноисторијски, антрополошки и културолошки контекст. Дисертација садржи уводно поглавље и осам поглавља посвећених изабраним драмама. Сходно наслову дисертације, при избору сам имала у виду да ли је дотична Еурипидова драма квалификована као трагедија или не. Овај рад је понуђен као допринос проучавању феномена патње, као читање искуства патње. Предузета анализа би се према интенцији могла назвати егзистенцијалном анализом. У методолошком погледу дисертацију одликује и интердисциплинарност...

Based on experience of researching this theme I have acquired an attitude that suffering of concrete female characters in Euripides’ tragedies should not be written about in a scholastic–theoretic manner. Past such theoretical essentialism and contrary to it, the study strives to examine the suffering in its utter concreteness, with awareness of its uniqueness and its absolute contextualizedness. Accordingly, I have commenced the work on my thesis with the hypothesis that suffering is universal as much as particular, and therefore supremely contextualized life experience. Consequently, I have expected that, while reading Euripides’ tragedies, I will be coming across interactivity and interdependence between the phenomenon of suffering and the other phenomena, finding these interactivity and interdependence constant. I have also assumed that reading of Euripides’ tragedies and paying close attention to his female characters will demonstrate both universalism and gender‒specificity of suffering, as simultaneous and in tune. This dissertation proposes possible readings of singular Euripides’ tragedies. In this respect, I approach Euripides’ legacy primarily as a text: hence an important aspect of my methodological approach is textual analysis with translation of selected passages. The textual analysis is semantic and stylistic where necessary, and it is set in sociohistorical, anthropological and culturological context. The dissertation includes the introductional chapter followed by eight chapters dedicated to selected dramas. According to the title, I bore in mind whether a given Euripides’ drama qualifies as a tragedy or not. The dissertation is offered as a contribution to the study of phenomenon of suffering, as a reading of experience of suffering. According to its intention, the undertaken analysis could be nominated as existential analysis. In terms of methodological approach the dissertation is also marked by interdisciplinarity...