Испитивање повезаности гојазности и здравственог понашања код одраслог становништва Србије

Abstract

Увод: Гојазност представља водећи јавно-здравствени проблем како у развијеним тако и у земљама у развоју, а њена преваленција је у сталном порасту. Циљ ове дисертације био је да се утврди учесталост различитих категорија ухрањености код одраслог становништва Србије, упореди процена прекомерне ухрањености и гојазности коришћењем различитих антропометријских показатеља, испита повезаност између социјално–економских карактеристика и здравственог понашања са стањем ухрањености, као и да ли постоји промена стања ухрањености у периоду 2000-2013 година у целини и у односу на типове здравственог понашања. Метод: У овој студији коришћени су подаци из три национална истрaживања здравља становништва Србије, спроведених 2000., 2006. и 2013. године по типу студија пресека на репрезентативном узорку одраслих особа узраста 20 и више година. Као инструмент испитивања коришћени су упитници. Резултати: Према вредности индекса телесне масе 2,4% одраслих особа у Србији је потхрањено, 38,7% нормално ухрањено, 36,4% прекомерно ухрањено, а 22,4% гојазно. Постоје значајне разлике у процени стања ухрањености коришћењем различитих антропометријских показатеља, као и у њиховим преваленцијама у односу на све испитиване социјално–економске варијабле са изузетком географске области. Код оба пола ризик гојазности је већи код бивших пушача, особа које прескачу доручак и које имају низак ниво физичке активности. Током посматраног периода истраживања уочава се значајно повећање индекса телесне масе и преваленције прекомерне ухрањености и гојазности. Закључак: Пушење дувана, употреба алкохола, прескакање доручка, досољавање хране за столом и учесталост уноса воћа и поврћа били су повезани са стањем ухрањености одрасле популације у Србији. Промена вредности индекса телесне масе је значајна у периоду 2000-2013. годинe.

Introduction: Prevalence of obesity is constantly increasing representing growing public health problem worldwide. The aim of this doctoral dissertation was to determine prevalence of nutritional status of the adult Serbian population, compare different indicators of overweight and obesity, examine relationship between socio-economic factors and health behaviours with nutritional status and determine possible nutritional status changes between 2000 and 2013 alone and related to health behaviour. Methods: Data from three national health surveys performed in 2000, 2006 and 2013 on representative sample of adults aged 20 years and above were used in this study. The necessary data were obtained from the questionnaires. Results: Regarding body mass index, 2.4% of Serbian adults were underweight, 36.5% overweight, 38.7% normal weighted and 22.4% obese. Significant differences were noted in evaluation of nutritional status using different anthropometric indices as well as in prevalences of different body mass index categories in relation to socio-demographic variables except for the region. In both sex risk factors for obesity were former smoking, irregular eating breakfast and low physical activity level, while risk factors for overweight were former smoking and low physical activity level. Significant increase of body mass index and prevalence of both overweight and obesity are evident in the 13 years study period. Conclusions: Smoking, alcohol consumption, irregular breakfast consumption, adding salt to meals, frequency of vegetable and fruit consumption and low physical activity level were related to nutritional status of the adult Serbian population. Change of body mass index values is significant between year 2000 and 2013.