Klijentovo oĉekivanje ishoda psihološkog tretmana kao faktor psihološke promene

Abstract

Decenijama unazad, klijentova oĉekivanja ishoda tretmana isticana su od strane teoretiĉara kontekstualnih psihoterapijskih modela kao jedan od kljuĉnih opštih faktora psihoterapijske promene. MeĊutim, rezultati dosadašnjih istraţivanja uloge ovog fenomena daju nekonzistentne rezultate jer se ovom konstruktu pristupa veoma raznovrsno. Pojedini istraţivaĉi istiĉu vaţnost poĉetnih pretretmanskih oĉekivanja ishoda tretmana, drugi ulogu promene oĉekivanja ishoda tretmana u postizanju ţeljene terapijske promene, dok treći istiĉu da se efekti oĉekivanja ishoda tretmana na ishod ostvaruju kako direktno tako i indirektno posredstvom promene klijentovih generalnih oĉekivanja. Da bismo detaljnije istraţili ulogu klijentovih oĉekivanja ishoda tretmana u ostvarivanju psihoterapijske promene, sproveli smo longitudinalno korelaciono istraţivanje koje je za cilj imalo praćenje kako promene klijentovih oĉekivanja ishoda tretmana i generalnih oĉekivanja, tako i varijabli ishoda - opšte uznemirenosti, pozitivnog i negativnog afekta, te zadovoljstva ţivotom u funkciji protoka psihoterapijskog tretmana. Uzorak se sastojao od ispitanika koji pate od neke forme psihološkog problema subkliniĉkog intenziteta i samoinicijativno su se javili na tretman. Od 117 klijenata inicijelnog uzorka, 36 ispitanika proseĉne starosti 31 godinu i dominantno ţenskog pola (80.6%) privelo je tretman kraju i popunilo upitnike tri meseca nakon završetka tretmana. Tretman se sastojao od deset susreta sa psihoterapeutom po principu rutinske terapijske prakse Centra za ratnu traumu u Novom Sadu koji su sprovodili 19 psihoterapeuta edukovanih u okvirima razliĉitih psihoterapijskih orijentacija. Istraţivanje je obuhvatalo ukupno šest merenja - prvo prilikom dijagnostiĉkog susreta sa klijentom, drugo u proseku dve nedelje kasnije neposredno pre poĉetka prve tretmanske seanse, treće nakon treće seanse tretmana, ĉetvrto nakon šeste seanse, peto na kraju tretmana, te šesto merenje tri meseca nakon završetka tretmana. Primenjivani su sledeći instrumenti: Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS 21) za procenu opšte uznemirenosti, Srpski inventar afekata baziran na Positive and Negative Affect Schedule - X (SIAB - PANAS) za procenu pozitivnog i negativnog afekta, Skala zadovoljstva ţivotom (SWLS) za procenu zadovoljstva ţivotom, Skala generalizovane self-efikasnosti (SGSE) i Skala liĉnog optimizma (PO) za procenu generalnih oĉekivanja, te Skala oĉekivanja promene (ACES) za procenu oĉekivanja ishoda tretmana. Serijom analiza kriva latentnog rasta te multilevel analiza mešovitih efekata dobijeni su rezultati koji sugerišu da dolazi do znaĉajne redukcije opšte uznemirenosti i negativnog afekta i to pre poĉetka tretmana i u njegovim ranim fazama, dok se zadovoljstvo ţivotom i pozitivni afekat znaĉajno ne menjaju u funkciji protoka tretmana. Promena pozitivnih i negativnih pokazatelja klijentovog stanja ne prate obrnuto proporcionalni obrazac. Oĉekivanja ishoda tretmana i liĉni optimizam linearno rastu nakon poĉetka tretmana, dok generalizovana self-efikasnost znaĉajno raste u završnoj fazi tretmana. Vrednosti praćenih varijabli stabilne su tri meseca nakon kraja tretmana. Pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana, kao i njihov porast tokom tretmana, znaĉajani su prediktori trendova svih praćenih varijabli. Porast liĉnog optimizma ima nedvosmislenu medijacionu ulogu u relacijama porasta oĉekivanja ishoda tretmana i promene u kriterijumima, dok porast generalizovane self-efikasnosti nema tu ulogu, te se više moţe smatrati ishodom nego medijatorom ishoda tretmana. Nasumiĉni efekti i rezidualne varijanse ovih modela sugerišu postojanje moderacionog efekta trećih varijabli, ali rezultati pokazuju da pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana takvu ulogu ne poseduju. Rezultati snaţno idu u prilog kontekstualnim modelima u psihoterapiji i istiĉu da su klijentova pretretmanska oĉekivanja ishoda tretmana i promena tih oĉekivanja tokom tretmana neosporivo moćni opšti faktori promene koji u znaĉajnoj meri predviĊaju i objašnjavaju ishod psihoterapijskog tretmana.