Развојни потенцијал и модалитети коришћења ручно израђених играчака на предшколском узрасту

Abstract

Значај игре за дете је велики јер утиче на његов свеукупни развој. У предшколском узрасту дете упознаје стварност путем игре, а у вртићу она представља оквир у којем се одвија читав васпитно-образовни рад. Тако и уметност и уметнички процеси за дете у овом узрасту имају карактер игре. Проблем којим се бавимо у овом раду jeсте дечјa истраживачкa и продуктивна игрa у оквиру осмишљених ликовних активности, с децом предшколског узраста у вртићу, у којој израђени објекти/предмети имају улогу играчке, те их посматрамо као средство у игри откривања и стварања, али и као подстицај за нове стваралачке игре. Намера нам је да покажемо да у оквиру методички осмишљених и пажљиво вођених процеса деца, чак и у најмлађем узрасту, могу истраживати начине на које ће израдити предмете с којима ће се играти, који ће као такви за њих имати посебан значај, али који ће уједно допринети различитим аспектима сазнања и развоја. Циљ рада је, стога, да се истраже и утврде позитивни ефекти које процеси ручног израђивања предмета/играчака и начини њиховог коришћења могу имати на свеукупни развој деце предшколског узраста. Полазне основе за теоријска разматрања ове теме јесу природна потреба деце за игром, холистички приступ васпитању и образовању деце предшколског узраста и интегративна природа уметничких, то јест, ликовних активности. Будући да се и холистички приступ васпитању и образовању деце предшколског узраста и интегративни приступ настави уметности заснивају на искуственим процесима учења у којима игра има значајну улогу, успостављањем везе између њих, показано је да су манипулативне и продуктивне активности које се одвијају у оквиру неких холистичких педагошких система (Монтесори, Ређо Емилија и Валдорф педагогија) блиске истраживачкој и продуктивној природи ликовних активности. Представљањем идеја које се односе на различите аспекте развоја детета у оквиру манипулативне и продуктивне игре показано је да манипулација и истраживање материјала и објеката – самим тим и израда нових предмета који се могу користити у игри – могу бити средство изражавања и сазнања, развоја фантазије, креативности, социјалних вештина итд., тe да тако утичу на развој детета у целини. Из перспективе кључних аспеката развоја, у методичкој литератури и пракси, анализирани су елементи ликовног процеса (материјали, поступци и технике) у примерима ликовних активности у којима се могу израђивати играчке, као и начини њихове употребе у различитим врстама игре. Представљена је и улога коју васпитач може имати, осим осмишљавања и вођења ликовних активности, у подстицању саме игре и отварању нових могућности за стварање кроз игру. Eмпиријским истраживањем испитивано је мишљење васпитача у нашим вртићима о значају ручног израђивања играчака и њихове употребе, као и постојећа пракса и могући проблеми у њиховом спровођењу. Резултати истраживања показују да васпитачи у изузетној мери увиђају значај ових процеса за све аспекте развоја детета, али да њихова заступљеност, иако задовољавајућа, није у складу са значајем који им васпитачи приписују.