Show simple item record

dc.contributor.advisorЧолић, Миодраг
dc.contributor.otherМиковић, Жељко
dc.contributor.otherТатомировић, Жељка
dc.contributor.otherПлећаш, Дарко
dc.contributor.otherЧолић, Миодраг
dc.contributor.otherЂукић, Слободанка
dc.creatorНенадић, Дане`
dc.date.accessioned2016-02-26T10:01:26Z
dc.date.available2016-02-26T10:01:26Z
dc.date.available2020-07-04T14:38:50Z
dc.date.issued2014-12-29
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4576
dc.description.abstractUvod: Prevremeni porođaj (PP) je glavni uzrok perinatalnog morbiditeta i mortaliteta. Učestalost PP nije se bitnije menjala poslednjih nekoliko decenija, a u Srbiji je između 6-9%. Promene u sastavu vaginalne flore i posledično zapaljenje su početni i najvažniji događaj u etiopatogenezi prevremenog porođaja (PP) udruženog s infekcijom, a polimorfonuklearni leukociti (PMN) kao primarne efektorske i imunoregulatorne ćelije igraju značajnu ulogu u ovim zbivanjima. Cilj: Utvrditi međusobnu povezanost broja, vijabilnosti i apoptoze vaginalnih PMN sa rezultatima mikroskopskih, mikrobioloških, ultrazvučnih nalaza i koncentracija različitih citokina, a potom i utvrditi vrednost svih ovih parametara u proceni rizika za PP. Pacijentkinje i metodi: Prospektivna studija, 732 trudnice bez znakova i simptoma PP, u periodu između 24. i 28. nedelje trudnoće. Određivana je vijabilnost i apoptoza PMN i kvantitativno određivan broj PMN (n=217). Mikroskopske analize su obuhvatale semikvantitativno određivanje broja PMN i pregled brisa vaginalnog sekreta nativnog preparata i preparata bojenog po Gramu na osnovu standardnih dijagnostičkih kriterijuma i mikroskopskih uvećanja na x400 i x1000 i dve nove metodologije mikroskopsko pregleda (NMMP) na uvećanju x200 za procenu stanja vaginalne flore i za semikvantitativno određivanje broja PMN. Ispitivane su i koncentracije 13 citokina i merena dužina grlića transvaginalnim ultrazvukom. Rezultati: NMMP daje bolje rezultate u proceni stanja vaginalne flore i određivanju broja PMN u odnosu na standardne i kvantitativne metode. Ovakvim pristupom detektovana grupa pacijentkinja (n=50) sa mikroskopskim nalazom BIFIDO formi imala je 9,8 puta veći relativni rizik (RR=9,8; 95% CI 2,7-34,6) za PP u odnosu na pacijentkinje sa normalnim nalazom ili BV. U ovoj grupi procenat apoptoze i koncentracije antiinflamatornog IL-10 bile su statistički značajno niže (p<0,001 i p<0,05), a vaginalni pH>4,5. Pacijentkinje sa BV imale su povećan stepen apoptoze, ali i povećane koncentracije IL-ip i IL-6. Utvrđeno je postojanje negativne korelacije između broja PMN stepena apoptoze i dužine grlića materice. Procenat apoptoze je bio manji kod pacijentkinja sa povećanim broj PMN. Samo su pacijentkinje sa povećanim brojem PMN na uvećanju x200 imale značajno kraći grlić (p<0,05), a kraći grlić je bio povezan sa povećanim rizikom za PP. Drugi poremećaji vaginalne flore i koncentracije ispitivanih citokina nisu pokazali povezanost sa incidencijom ili rizikom od PP. Pre 37 n.g se porodilo se 3,4% (21/619) pacijentkinja, od kojih se preko polovine (n=11) porodilo posle 35 n.g. Zaključak: Različiti bakterijski morfotipovi daju slične mikroskopske nalaze na preparatu bojenom po Gramu, a trenutni dijagnostički kriterijumi uvažavaju samo tri bakterijska morfotipa i dijagnostikuju BV. Za bolju procenu rizika za PP potrebna je pažljivija analiza bakterijskih morfotipova, njihova semikvantitativna procena i istovremena primena drugih jednostavnih metoda poput pH vagine koji, primenjeni zajedno, obezbeđuju veću senzitivnost u otkrivanju vaginalne disbioze. Asimptomatske trudnice između 24-28 n.g. kod kojih NMMP detektujemo BIFIDO forme i povećan broj PMN, a imaju i manji procenat apoptoze, povišen pH vagine i kraći grlić materice predstavljaju grupu sa visokim rizikom za PP. NMMP kao jednostavna, jeftina i brza procedura omogućava precizniju procenu broja vaginalnih PMN i kvantitativni i kvalitativni biodiverzitet vaginalne mikroflore i tako bolje prepoznavanje pacijentkinja sa rizikom za PP. Zajedno sa još dva jednostavna testa (pH i KOH) i cervikometrijom, NMMP možemo iz populacije asimptomatskih trudnica izdvojiti najveći broj onih sa povećanim rizikom za PP i adekvatnim lečenjem značajno smanjiti učestalost PP (3,4%) kao što je to pokazano u ovom ispitivanju.sr
dc.language.isosrpsr
dc.publisherУниверзитет одбране, Војномедицинска академија - Медицински факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет одбранеsr
dc.subject.classificationмедицинске наукеsr
dc.titleБрој и вијабилност вагиналних полиморфонуклеара као показатељ ризика за превремени порођајsr
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractČolić, Miodrag; Miković, Željko; Tatomirović, Željka; Plećaš, Darko; Čolić, Miodrag; Đukić, Slobodanka; Nenadić, Dane`; Broj i vijabilnost vaginalnih polimorfonukleara kao pokazatelj rizika za prevremeni porođaj;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/62596/Izvestaj komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/62595/Doktorska disertacija NenadiТ Dane.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/62597/Izjava.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record