Show simple item record

dc.creatorLungulov, Biljana
dc.date.issued2015-03-10
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija142598997939454.pdf?controlNumber=(BISIS)94223&fileName=142598997939454.pdf&id=3365&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=94223&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije142598997300359.pdf?controlNumber=(BISIS)94223&fileName=142598997300359.pdf&id=3364&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/123456789/4506
dc.description.abstractU radu je razmatran obrazovni i sociopolitički kontekst reforme visokog obrazovanja, kao i njeni efekti na unapređenje i osiguranje njegovog kvaliteta. Ukazano je na različite aspekte reforme predviđene Bolonjskom deklaracijom, procese usaglašavanja različitih sistema i kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja. Poseban osvrt dat je na aktuelnu problematiku upotrebe ishoda učenja i razvoja potrebnih kompetencija studenata za život i rad u 21. veku u kontekstu kvaliteta nastavnog procesa. Osnovni cilj istraživanja odnosio se na analizu efekata reforme visokog obrazovanja sa posebnim akcentom na upotrebu i razumevanje koncepta ishoda učenja, kao i mogućeg uticaja visokog obrazovanja i kvaliteta nastave na razvoj ključnih kompetencija studenata. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 852 ispitanika koji su činile tri različite grupe i to: sadašnji studenti, diplomirani studenti i nastavno osoblje Univerziteta u Novom Sadu. Ispitanici su popunjavali upitnik kreiran za potrebe ovog istraživanja koji se odnosio na ispitivanje njihove percepcije o efektima reforme, upotrebe ishoda učenja, razvoja ključnih kompetencija i procenu kvaliteta nastavnog procesa. Obradom i analizom dobijenih podataka, pored utvrđivanja mišljenja zasebnih grupa ispitanika vršeno je i poređenje među grupama kako bi se ispitali navedeni fenomeni iz pozicije različitih zainteresovanih strana u visokom obrazovanju. Podaci su obrađeni i analizirani integracijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda u cilju ostvarenja komplementarnih ciljeva istraživanja, povećanja interpretabilnosti podataka i obuhvatnijeg razumevanja suštine ispitivanog fenomena. Rezultati istraživanja ukazuju na to da ispitanici imaju negativniji stav prema efektima reforme pri čemu se posebno izdvajaju nastavnici koji u najvećem procentu smatraju da se reformom nije unapredio kvalitet visokog obrazovanja. Studenti su generalno zadovoljni obrazovnom uslugom i iskustvom koje su stekli tokom studiranja i u tome nema značajnije razlike između sadašnjih i diplomiranih. Kao najznačajniji ishodi učenja koje treba ostvarivati tokom visokog obrazovanja identifikovani su oni koji se mogu klasifikovati u grupe opštih i područno specifičnih kompetencija. Rezultati ukazuju na to da nastavnici smatraju da je završni ispit adekvatan način procenjivanja ostvarenosti ishoda učenja dok studenti ističu značaj i mogućnosti praktičnih aktivnosti i rešavanja problemskih situacija. Prilikom analize i selekcije ključnih kompetencija utvrđeno je da ispitanici navode kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema kao najznačajnije. U skladu sa tim, zaključeno je da studenti pozitivnije ocenjuju razvoj opštih sposobnosti tokom visokog obrazovanja u odnosu na druge dve grupe ispitanika. Po mišljenju sadašnjih studenata, uticaj visokog obrazovanja najznačajnije je primećen u razvoju ličnih osobina kao što su upornost i odgovornost, dok, nastavnici i diplomirani studenti smatraju da se visokoškolskom nastavom najviše utiče na memorisanje i reprodukciju sadržaja. Kao faktore koji najviše utiču na razvoj opštih sposobnosti obe grupe studenata izdvajaju sopstveno zalaganje i pristup učenju, dok visoko obrazovanje procenjuju kao značajno, ali ne presudno. Međutim, ispitanici smatraju da se tokom nastavnog procesa ne podstiče dovoljno kritičko mišljenje, ali i da nastavnici podstiču samostalnost studenata i postavljaju zadatke u kojima se traži logičko razmišljanje i povezivanje nastavnog sadržaja. U pogledu evaluacije kvaliteta nastavnog procesa, utvrđeno je da postoje značajne razlike između grupa ispitanika i da nastavnici pozitivnije ocenjuju kvalitet nastave, dok su sadašnji studenti prema tome ispoljili negativniji stav. Dobijeni rezultati ukazali su na nedostatke i propuste u sprovođenju reforme visokog obrazovanja, ali i osvetlili aspekte koji su unapređeni procesom reorganizacije studija i unapređenja obrazovnog iskustva za relevantne zainteresovane strane. Treba ih shvatiti kao svojevrsni indikator kvaliteta visokoškolskog obrazovanja i kreiranja obrazovne politike.sr
dc.languagesr (latin script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)/47020/RS//
dc.rightsAttribution-NonCommercial-NoDerivs
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectvisoko obrazovanje, reforma, ishodi učenja, kompetencije, kvalitet, nastava.sr
dc.titleAnaliza ishoda učenja kao indikatora kvaliteta visokog obrazovanjasr
dc.typeThesissr
dcterms.abstractЛунгулов Биљана; Aнализа исхода учења као индикатора квалитета високог образовања; Aнализа исхода учења као индикатора квалитета високог образовања;


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record